Piše: Miroslav Tasić, Managing Director, NielsenIQ Adraitics
Upravo sam ove nedelje inspirisan mladim ljudima, koji traže posao, tek završili fakultet ili neku drugu školu i žele da uđu u poslovni svet, konkretno svet marketinga, brenda, prodaje, istraživanja, možda finansija ili nekog drugog sektora ili druge industrije. Možemo govoriti i o mladim ljudima koju sa na početku svoje karijere, sa par godina iskustva, i pitaju se da li su na pravom putu, na pravom mestu, kako napredovati i kako stići do željenog cilja, unutar svoje kompanije ili van nje. Kako zapravo odabrati pravog poslodavca, kako staviti sebe u poziciju da birate gde ćete raditi?
Znam, mi u Srbiji i regionu, pored promaje, vampira imamo još jednu izvornu reč, koja se zove “veza”. Arapi takođe imaju sličnu reč za nekog ko stoji iza vas, a to je “Wasta”. To je neki sakriveni lik, koga se svi plaše jer ga ne poznaju, verovatno pored običnih uticaja na tako male stvari kao što je dobiti posao ima i super moći, možda utiče i na vremenske prilike, ako ne na prilike sigurno definiše prognozu za sutra. Zapravo ne, to je običan čovek koji garantuje za vas. U zapadnom poslovnom svetu se koristi “Recommendation letter”, ili pisana preporuka. Tu se ne radi o nepoznatom sakrivenom liku koga se svi boje, ili vezi koja će Vam otvoriti sva vrata. To je osoba sa imenom i prezimenom, koja ima dovoljan kredibilitet u industriji u kojoj profesionalno obavlja svoj rad i koja je imala prilike da vas upozna, vaše vrednosti, stavove, ponašanja i određene karakteristike za koje smatra da su vaše posebne prednosti. Da se razumemo, polazimo od pretpostavke da je osoba koja piše preporuke kredibilna dovoljno da može objektivno da napiše par reči o Vama. To nije veza, i ne treba vam veza, kada zaslužite jedno pismo preporuke, od bivšeg šefa, menadžera, profesora na fakultetu, ili dobar WOM od kolega sa kojima ste već radili, imate početni prvi korak urađen.
Već ste korak bliži da potvrdite hipotezu da je % ostvaranja cilja = % napora koji ulažete. Osvrnite se oko sebe, ko bi napisao par reči o vama? Već imate par imena, odlično! Niste sigurni, niste oduševili još uvek nikog, nije problem, probajte u narednih godinu ili dve da postignete tako nešto pre sledećeg koraka, možda ćete shvatiti da tu gde radite se stvari i promene u Vašu korist ako se dodatno potrudite da oduševite nekoga u vašem poslovnom okruženju.
Tu je jos i CV koji treba napraviti, o ne, zar opet? Ako se pitate i teško vam je onda nemojte, verovatno ste već tu gde treba da budete, i budite srećni jer ste zapravo postigli svoj cilj (pod pretpostavkom da je početna hipoteza tačna). Dobro urađen CV je novi korak ka vašem napredovanju ako menjate poslodavca ili jedan od prvih koraka ka prvom poslu. Nemojte ići linijom nižeg otpora kod sastavljanja vašeg CV-a, bitne su i forma i suština. Nedavno sam video CV koji mi je odmah privukao pažnju zbog forme, a kako sam počeo čitati video sam da elementi u CVu u potpunosti odgovaraju profilu koji naša kompanija traži. Kolega, koji mi je prosledio CV, mi je napomenuo da je ovaj kandidat oduvek želeo da radi u našoj kompaniji. Vidite, ništa nije slučajno, kandidat je bio u potpunosti informisan o našoj kompaniji, zna profile ljudi koje imamo i šta tražimo, svi sertifakti i treninzi su u tom CV-u stavljeni u funkicju karakteristika profila koje mi tražimo. Ne, mi nismo objašnjavali koje su to karakteristike, kandidat se lepo pripremio, istražio i pogodio pravo u centar. Nismo gledali druge biografije, borili smo se da što pre uradimo prvi, drugi pa finalni intervju. Ovaj kandidat je zapravao birao, imao je već ponudu na stolu od druge kompanije. Nisam rekao ništa novo, ali evo probaću, nikada ne slati isti CV na dva različita mesta. Ako šaljete isti CV na različita mesta, to znači da očekujete da se poslodavac prilagodi vašem profilu. Vi šaljete i pecate u mraku. A šta kažete da napravite targetirani CV za svakog poslodavca posebno, za svaku poziciju posebno, da ubacite terminologiju koja je bitna za vašeg potencijalnog poslodavca, da probate da povećate šanse za poziv. Ljudi iz marketinga će razumeti ovaj savet jer prati poslovnu filozofiju marketinga ali nismo svi marketari, pa možda ovo nekom pomogne. Iz ličnog iskustva i prateci HR mogu vam reći da u prvih 15-ak sekundi poslodavci izdvajaju ili odbaciju vaš CV.
Nema magičnog CV-a, ako vas ne zovu sigurno je da imate prostora da ga unapredite. Potrudite se oko CV-a, uložite napor oko vašeg CV-a, pročitajte sve što možete da nađete u vezi sa kompanijom gde aplicirate, prilagodite CV za svaku priliku posebno. Šaljite sa preporukom koju ste dobili.
Motivation letter – još jedna skolska preporuka, jeste. Ukratko, ne opterećujte se, napišite kratko, i ne opterećujte poslodavca dugim tekstovima, osim ako to poslodavac ne traži. Probajte da u jednoj rečenici privučete pažnju. Potrudite se. Pratite osnovna pravila pisane komunikacije i kratko recite za koju poziciju i zašto. Ako zaista želite baš taj posao, onda vam neće biti problem da privučete pažnju i napišete zašto se prijavljujete baš za tu poziciju.
Pozovite poslodavca telefonom. Da li imate dovoljno samopouzdanja? Pozovite, predstavite se HRu, lideru odeljenja koji zapošljava ili će biti vaš pretpostavljeni. Dobićete prvi utisak o firmi i pre nego Vas pozovu na razgovor, a imate i priliku da ostavite dobar utisak. Zaboravite na vezu da neko nekog zove, vi zovite. Ako vas interesuje firma onda imate i pitanja za njih, zar ne? Pokažite interesovanje i inicijativu.
Intervju – ne bih da dužim ili da smanjim značaj ovog elementa zaposlenja time što ću se kratko osvrnuti na jednu anegdotu iz ličnog iskustva iz ne tako bliske prošlosti. Nakon nekoliko uspešnih intervjua u okviru jedne globalne kompanije i njene centrale za Bliski Istok, taman kada sam očekivao ponudu, dobio sam poziv iz HRa, da je predsednik za Bliski Istok izrazio želju da me vidi. Taj nivo intervjua nije bio predviđen, međutim HR i Unit Director se nisu mogli složiti izmedju mene i još jednog kandidata, te su odlučili da prebace odgovornost na viši nivo. Ta informacija mi nije pomogla da se dodatno pripremim za intervju…”no pressure”. Sve sam već odradio, imao sve pametne odgovore na pitanja do sada, jedino što mogu jeste da se psihički pripremim. Noć pre tog intervjua nisam mogao da spavam, neumorno sam guglao ime tog predsednika, čitao njegov LinkedIn iznova i iznova, gledao sliku i pokušavao da stvorim neku sliku o njemu… U toj neumornoj pretrazi pronašao sam njegov intervju u nekom online časopisu od pre nekoliko godina. Kao i svi ljudi na višim pozicijama u management-u bilo je tu dosta generalnih, vizionarskih stvari, ali i poneki cilj u srednjem roku. Sve sam pročitao i zaspao sa telefonom. Bio sam pod stresom ujutru, nisam mogao da doručkujem, jedva sam našao parking nekih 500 metara dalje, užurbano išao kao firmi da ne bih slučajno zakasnio, targetirao sam da budem tamo bar 10 min pre zakaznog vremena. Tokom prvih 15-ak minuta intervjua “nije mi bilo dobro”, nisam dobio ni jedno pitanje za koje sam se pripremao, ispitivao me je samo o meni lično, odakle si, kako ovde, kako porodica, šta te interesuje u životu, šta čitaš, šta misliš o…pa onda neki društveni fenomeni i razgovor o tome, chit chat što bi se reklo. Moji odgovori su bili kratki i vraćao sam pritisak na njega da izmišlja druga pitanja i da konačno dođe do mog iskustva, profesionalnih interesovanja, zašto baš ta kompanija i tako to. Ništa od toga nije bilo, ove druge stvari volim da pričam sa drugarima, ali ne (u tom trenutku) sa predsednikom kompanije. Počeo je da gleda na sat i ušao u završne reči tog sastanka, njegov govor tela mi je sugerisao da treba da ustanem, zatvara svoju svesku, opet gleda na sat, slaže neke papire, možda baš moj CV, moje preporuke, izveštaj od HR-a… Odjednom sam video sebe kao nezadovoljan hodam ka onom istom parkingu, nisam to želeo i odlučio sam da prekinem taj film, nešto ću reći sada…
“Hrrrm, izvinite da li ja mogu da postavim jedno pitanje?”
Predsednik: “Izvolite”
“Pre nekoliko godina ste imali intervju, sa tom i tom osobom, u tom i tom časopisu, pričali ste o tome i tome, rekli ste vi mislite to i to, i takođe ste pomenuli da ćete za dve do tri godine da ostvarite određene ciljeve kao što je to i to… Molim Vas recite mi sta se dešava sa tim, u kojoj meri ste uspeli da to ostvarite….?”
Iz govora tela, pri čemu je hteo da me izbaci, prešli smo na potpunu usresređenost nazad na intervju… Pogled ravno u oči, sklopio je svoje ruke i nagnuo laktovima na sto, kao kada ptičar fokusira goluba.
Predsednik: “Hvala Vam na pitanju”
Pauza, razmišlja, i ulazi u priču šta je sve mislio, uradio, koje probleme imao… ponovo je počeo naš intervju, pitao za moje mišljenje, malo smo se opustili u razgovoru, popili svu vodu koja je bila na stolu. Vidno je bio oduševljen mojim interesovanjem za te ciljeve i time što sam zapravo pročitao njegov intervju.
Dobio sam posao, ostalo je istorija….
Dragi mladi ljudi na početku karijere, odgovor se zapravo nalazi u svakom od vas, šta je to što želite postići, koji cilj imate i koliko svog vremena, razmišljanja, pripreme i stvarnog rada ulažete u ostvaranje tog cilja. Želim da verujem da su svi postigli u karijeri tačno onoliko koliko su zaista ciljali, ondosno radili na tome. Ukoliko uspostavimo još neproverenu hipotezu koja u svojoj srži ima znak jednakosti između cilja i samo vaših napora da se dostigne do cilja onda shvatate da nema drugih izgovora i eksternih faktora koji bi uticali na to da dobijete pravi posao odnosno onaj posao koji izjednačavate za vašim profesionalnim pozivom.
Želja, strast ka ostvarenju vašeg cilja će vas približiti i pomoći da vaše poslovne i životne ciljeve i ostvarite. Učite, radite marljivo, probajte da oduševite, isplatiće vam se sigurno. Dovedite sebe u situaciju da vi birate poslodavca.
Rubrika, simbolično nazvana Kolumna ponedeljkom, trebalo bi da početak svake radne nedelje obeleži pozitivnim pričama, konstruktivnim predlozima i korisnim zaključcima naših kolumnista. Nadamo se da će kolumne mnogima od vas dati vetar u leđa i inspirisati vas na nove poduhvate! Ako želite da podelite vaše stavove u okviru ove rubrike sa našim čitaocima, možete nas kontaktirati na mejl: milica@instore.rs. |