Autor: Smart Plus Research
Godina pred nama donosi niz promena u različitim oblastima života, najavljuje ubrzani tempo s fokusom na održivi razvoj, etičku primenu tehnologija i prilagođavanje raznolikim potrebama globalnog društva.
Kratko i jasno do lojalnosti potrošača
U 2025. godini, očekuje se blagi optimizam u pogledu stabilizacije globalne ekonomije koja dolazi kao posledica više faktora - intervencija vlada u oblasti monetarne politike, poboljšanog sistema u lancu snabdevanja i pada cena energenata. Nada postoji i da će posledično stopa nezaposlenosti biti pod kontrolom u narednih par godina. S druge strane, geopolitika će nastaviti da diktira globalnu trgovinu, te će i vlade vodećih svetskih sila razvijati strateške trgovinske saveze zasnovane na diplomatskim odnosima, a ne striktno ekonomskim, što može nastaviti trend ekonomske polarizacije u svetu. Trgovinski rat velikih sila Kine i SAD, kome su se pridružile i neke članice Evropske unije, već ima za posledicu krizu automobilske industrije u Nemačkoj, koju ni uvođenje maksimalnih poreza na uvoz kineskih električnih vozila nije uspelo da spreči, ali bi zato moglo dovesti do otežanog prihvatanja električnih vozila i predstavljati pretnju za tranziciju ka zelenoj energiji.
Dok čekaju da se globalna ekonomija dugoročno stabilizuje, obični građani se svakodnevno suočavaju sa rastom životnih troškova i pratećom inflacijom, što se čini izvesnim da će se nastaviti u godini koja je pred nama. Uz već postojeći rast trenda štednje i preispitivanja proizvoda i usluga, pre donošenja finalne odluke o kupovini, potrošači će biti više fokusirani na sveukupnu vrednost koju dobijaju od brendova, ne samo na odnos cene i kvaliteta. To znači da će potrošači očekivati da im brendovi pruže više dodatnih benefita na duže staze, poput proizvoda koji traju duže, omogućavaju uštede ili podstiču zdraviji i produktivniji život. Brendovi koji mogu da isporuče vrednost koja nadmašuje očekivanja, da targetiraju nove segmente potrošača ili nove prilike za konzumaciju, imaće veće šanse da se uz ovaj trend bolje pozicioniraju. Programi lojalnosti, najpopularniji među Milenijalcima, nastaviće ekspanziju i u ovoj godini, a možemo očekivati i kreativniji pristup izvan postojećih okvira sakupljanja bodova za popuste, uključivanjem strateškog partnerstva sa drugim brendovima, davanjem eksluzivnog uvida u nove kolekcije ili brend ekstenzije. U Srbiji je 62% internet populacije u protekloj godini koristilo neki od programa lojalnosti različitih trgovinski lanaca, benzinskih stanica, drogerija, ali i restorana i manjih privatnih biznisa, što je trend koji će se nastaviti i u ovoj godini. Uz fokus na praktičnost, digitalizaciju i personalizovane nagrade, može se očekivati da će korisnici u 2025. sve češće birati digitalne opcije poput mobilnih aplikacija koje integrišu funkcionalnosti kartica lojalnosti i olakšavaju njihovu upotrebu, a brendovima omogućavaju da još efikasnije koriste ove programe za prikupljanje podataka o navikama potrošača kako bi personalizovali svoju ponudu. S druge strane, brendovi će morati da u okviru rastućeg broja programa lojalnosti budu kreativniji i ponude dodatne i drugačije pogodnosti kako bi se izdvojili od konkurencije.
Kupci su, takođe, sve više preplavljeni informacijama i suočeni sa enormnom količinom opcija izbora, kako tokom online kupovine, tako i na prodajnim mestima. Da li je potrebno da se bira između 24 brenda majoneza sa gotovo identičnim benefitima, imaju li kupci za to vremena i volje ili će posegnuti za prvim koji je na dohvat ruke ili na klik miša? Potrošači žele da brzo i lako pronađu brend koji zaista zadovoljava njihove potrebe, a u tome će ove godine uspeti oni koji optimizuju korisničko iskustvo i kratko i jasno komuniciraju svoje benefite, još više personalizuju komunikaciju sa ciljnom grupom, bez žargona, opštih mesta, a uz live striming i chatbot podršku u navigaciji između širokog spektra slične ponude. To može biti u obliku jasnijih oznaka na ambalaži, pojednostavljenih iskustava kupovine, prilagođenih preporuka ili vrhunske korisničke usluge. Ono što je sigurno je da brendovi moraju da ostanu agilni i stalno se prilagođavaju promenljivom ekonomskom okruženju.
Eko pragmatizam
Zabrinutost za posledice klimatskih promena, i težnja da se učini nešto dobro za prirodnu sredinu, ne jenjavaju i nastaviće se i u 2025. Ekološki problemi sa kojima smo se suočavali u protekloj godini poput iznenadnih razornih poplava, toplotnih talasa i požara, uz rastuću nejednakost u bogatstvu i raslojavanje u društvu, i dalje će biti snažni faktori koji pokreću migracije, što će dovesti do toga da sve više ljudi traži sigurnija mesta za život. Ovi ekološki izazovi mogu uticati na odluke potrošača, pri čemu će direktno uticati na to gde ljudi kupuju nekretnine i gde biraju da putuju.
Kako ekonomska kriza neće nestati preko noći, ekološki osvešćeni brendovi vodiće borbu sa dubinom džepa potrošača i njihove tvrdnje o održivom razvoju zahtevaće još opipljivije dokaze i veću ubeđivačku moć. Uz rastući broj brendova u mnogim kategorijama online proizvoda, koji imaju ekološki potpis, doći će do svojevrsnog zasićenja na tržištu i izazov će biti privući ciljnu grupu da odabere brend sa sličnom cenom i sa istim funkcionalnim benefitima koji nadasve tvrdi da brine o održivom razvoju. Šansu će više imati oni koji ukrste benefite eko tvrdnji sa finansijskom isplativošću njihovog korišćenja. Nove zelene tehnologije primenjene na proizvodima koje štede energiju ne nagrađuju samo ekološku savest kupaca, već takođe štede njihov novac smanjenom potrošnjom električne energije u doba krize. Organski sertifikati mogu da znače ne samo njihovo prirodno poreklo, već i upotrebu visokokvalitetnih materijala za brend odeće (poput vune, na primer) za koje vredi platiti više.
Integracija AI u biznis i svakodnevni život
Posmatrano globalno, generativni AI će, prema predviđanjima stručnjaka, omogućiti kompanijama da kreiraju pametnije predloge za kupovinu u narednih 12 meseci, finansijskim insititucijama da brže otkriju potencijalne prevare i povećaju bezbednost tokom finansijskih transakcija. Od generisanja sadržaja AI alati proširiće polje primene i na oblasti kao što su inženjering i zdravstvo, automatizujući složene zadatke kao što su simulacije i razvoj lekova. Napredak u prediktivnoj analitici poboljšaće tačnost dijagnoza, personalizaciju lečenja i predviđanje epidemije, a virtuelni zdravstveni asistenti sve češće će odgovarati na pitanja pacijenata. U okviru obazovnih platformi, veštačka inteligencija doprineće automatizaciji procesa ocenjivanja i uvida u performanse učenika, ostavljajući tako nastavnicima više vremena da se fokusiraju na razvoj individualnih pristupa učenicima. U oblasti borbe protiv klimatskih promena, AI će dati svoj doprinos u okviru praćenja i smanjenja emisija CO2, optimizacije upravljanja resursima u pametnim gradovima i poboljšanja efikasnosti lanca snabdevanja.
Ipak, nakon početne euforije, generisanje sadržaja preko AI platformi poput ChatGPT-a podrvrgnuto je kritičkom preispitivanju korisnika nakon što je veštačka inteligencija „uhvaćena“ u kreiranju netačnih odgovora, pristrasnih ocena, dezinformacija, veštački kreiranih sadržaja na društvenim mrežama koje je teško raspoznati kao takve, a na mestu humanog vozača tek joj predstoji dokazivanje. Kod nas, čak 43% internet populacije ne planira da koristi AI alate, mada je upotreba ChatGPT-ja porasla u prethodnoj u odnosu na 2023. godinu, dok se ostali AI alati koriste veoma retko. Najčešći razlozi za upotrebu AI alata bili su zabava (57%) i pretraga informacija (44%), a navodili su se još i inspiracija/generisanje ideja, pisanje teksta i prevod. Veći deo korisnika interneta (69%) iskazao je dozu zabrinutosti u vezi sa upotrebom alata veštačke inteligencije koja se mahom tiče straha od gubitka radnih mesta, negativnog uticaja na kognitivne procese, mogućnosti dobijanja pogrešnih informacija, narušavanja bezbednosti podataka. Najmanja je zabrinutost u vezi sa kršenjem autorskih prava.
Kompjuterski generisane slike proizvoda često ne odgovaraju isporučenom proizvodu, pa ljudi postaju skeptični, sumnjičavi, oklevaju da donesu odluku pri onlajn kupovini, dovode u pitanje realnost sadržaja na internetu. Prošlo je vreme kada su kompanije od korisnika tražile da dokažu identitet prilikom transakcija na internetu, od sada će kupci od brendova da traže autentifikaciju. U 2024. godini, online proizvode/usluge kupovalo je 82% punoletnih stanovnika Srbije i to najčešće odeću i obuću (72%), uz nabavku namirnica koja je ostala na nivou iz prethodne godine. Dostava proizvoda direktno na vrata, koja ujedno štedi vreme i neograničeno radno vreme online prodavnica, i dalje su glavni motivi za kupovinu preko interneta, ali sumnja u kvalitet i autentičnost opisa proizvoda ne jenjava jer naši kupci preferiraju da vide uživo ono što kupuju, a uz to nemaju dovoljno poverenja u bezbednost onlajn plaćanja.
Kada je u pitanju podrška prilikom onlajn kupovine, osim toga što Chatbotovi i virtualni asistenti mogu uspešno da odgovaraju na pitanja potrošača pri inicijalnom kontaktu, izostanak smislenog odgovora na složenija pitanja i dalje dovodi do frustracije korisnika i potrebe za ljudskim kontaktom s druge strane korisničke podrške. Kod nas raste trend upotrebe virtuelnih asistenata, ali kontakt centri i agenti za podršku ne gube na značaju. Kakav će biti balans između virtuelne i direktne podrške zavisiće, osim od preferencija potrošača za personalizovanom komunikacijom, i od brzine usvajanja fleksibilnih poslovnih modela od strane preduzeća i razvoja ekosistema rada na daljinu u našoj zemlji.
Kako automatizacija napreduje, rastu i izazovi, strahovanja i potreba za etičkom regulacijom u primeni AI. Bojazan od gubitka posla zbog uvođenja veštačke inteligencije neće nestati, ali bi mogla da bude ublažena njenom većom primenom u razvoju veština postojećih zaposlenih, intervencijama vlade kroz programe prekvalifikacije i usavršavanja, kao i poboljšanjem socijalne zaštite. Budući da teži da postane redovan „član“ društva, AI će biti podvrgnuta strožijoj etičkoj regulativi i razvoju. Generacija Alfa, najveća i kulturno najraznovrsnija generacija do sada, prva je generacija koja odrasta isključivo u digitalnom dobu, paralelno s razvojem generativne veštačke inteligencije. Ova generacija će digitalne asistente, sadržaj generisan veštačkom inteligencijom i trenutnu personalizaciju uzimati zdravo za gotovo. S obzirom na to da je za reč godine za 2024. godinu proglašena sintagma „Brain Rot“, koja se odnosi na zasićenost lošim sadržajem na društvenim mrežama, čemu je izložena ova najosetljivija tinejdžerska populacija kojoj se mozak još uvek razvija, pitanja bezbednosti i ograničenja na internetu biće prioritet u 2025. godini. Meta uvodi „naloge za tinejdžere“ sa ograničenjima za korisnike mlađe od 18 godina, omogućavajući roditeljima veću kontrolu nad njihovim korišćenjem, uključujući dnevna vremenska ograničenja i vidljivost kontakata, dok je Australija otišla korak dalje i dala na usvajanje zakon da se deci mlađoj od 16 godina potpuno zabrani pristup društvenim mrežama.
Živeti duže i što kvalitetnije
Usled starenja stanovništva i činjenice da Baby Boomeri ostaju aktivni i u starijem uzrastu, dužina života i hronični zdravstveni problemi biće u centru pažnje. Delimično kao posledica pretrpljenih zdravstvenih posledica Kovid-19 pandemije, a delom i kao posledica sve veće rasprostranjenosti raznih pametnih fitnes aplikacija koje nam pomažu da vodimo računa o dobrobiti našeg tela i uma, preventiva je ključna reč koja će obeležiti ovu godinu. Povećana potražnja za preventivnom negom je dobra vest za proizvođače suplemenata, lekova za mršavljenje i funkcionalnih napitaka, estetsku hirurgiju. Kako se težnje u vezi sa izgledom i blagostanjem dalje razvijaju, prate ih i smart uređaji i aplikacije koje u realnom vremenu nude uvid u psiho-fizičko stanje svojih vlasnika. Oni će, u specifičnim nišama, pronaći konzumente željne da žive što duže, srećnije, kvalitetnije i produktivnije od najranijeg životnog doba pa do momenta pojave prvih promena uzrokovanih starenjem. Konkurentnu prednost ostvariće oni koji na vreme razviju strategiju za razvoj personalizovanih, targetiranih proizvoda za “well-being” ili prilagode postojeća rešenja kako bi odgovorili na specifične brige ili neispunjene potrebe vezane za svaku od naših životnih faza.
