Priredila: InStore redakcija
S obzirom na to da su potrošači suočeni sa izazovima, poput rata, inflacije cena, i dalje prisutnim kovidom, rastućim pritiscima na sisteme hrane, čitavo tržište odiše neizvesnošću i zabrinutošću.
Sledi nekoliko saveta FMCG “gurua” za 2024. godinu, koje je preneo ESM:
1. Povećanje vrednosti
Čak 53 odsto potrošača globalno gledano aktivno nastoji da redukuje svoje troškove koji odlaze na hranu i piće.
S obzirom na to da su usvojili nove navike uslovljenje recesijom, lojalnost brendu se smanjuje i oni postaju spremniji da istražuju opcije kupovine, ali isto tako i da sve manje pristaju na kompromise. Prosto će se više posvetiti iskorišćavanju promotivnih ponuda, kao i nastojanju da smanje bacanje hrane. Brendovi bi trebalo da odgovore na to uvođenjem inovacija u pakovanjima kojima bi produžili rok trajanja proizvoda. Takođe, dobro bi bilo i da obezbede personalizovane promotivne ponude u cilju zadovoljenja individualnih potreba.
Smanjenje potrošnje se očekuje u nekim usputnim i nebitnim situacijama i kupovinama vođenim trenutnim pogodnostima. A potpuno suprotno tome, navodi ovaj izvor na primer, sektor maloprodaje svedoči rastućoj potražnji za premijum poslasticama, jer potrošači žele da kod kuće stvore doživljaje boravka u restoranu, nekog prividnog bekstva i uživanja sa najbližima. Napominje se da je od ključne važnosti da ova uživanja ostanu pristupačna i da ne donose neku vrstu krivice nakon konzumiranja.
2. Zeleni horizont
Osam od 10 potrošača bi imalo više poverenja u kompaniju ako bi koristila regenerativnu poljoprivredu.
Potrošači su sve svesniji uticaja klimatskih promena na lance proizvodnje hrane i prepoznaju da sama poljoprivreda doprinosi ovom pitanju. Od svih proizvođača, bez obzira da li su to multinacionalne kompanije ili mali, lokalni proizvođači, očekuju da usvoje ekološki prihvatljive prakse koje čuvaju biodiverzitet i prirodne resurse.
Reciklirani sastojci su postali privlačni zbog svoje sposobnosti da utiču na gorući problem otpada od hrane. Međutim, dok potrošači priznaju hitnost rešavanja klimatske krize, same tvrdnje o održivosti ne vode odluke o kupovini.
Poruke o životnoj sredini mogu biti privlačne, posebno u nesigurnim vremenima, a povezanost takvih proizvoda sa višim cenama može odvratiti potrošače. U stvarnosti, kupovne navike nisu vođene isključivo altruizmom. Stoga, brendovi treba da promovišu vrednost ekoloških proizvoda naglašavajući dodatne benefite.
3. Moj tanjir – moj profil
28% globalnih potrošača kaže da su uložili više napora da koriste aplikacije kako bi pažljivo i detaljno pratili svoju ishranu i način života.
Popularnost aplikacija za praćenje ličnog zdravlja nastavlja da raste kako pojedinci prepoznaju uticaj svoje DNK i jedinstvene genetske strukture na njihov “well being”.
Ovaj trend ustvari utire put za sledeći talas inovacija na tržištu zdravlja i velnesa: personalizovano prilagođavanje zasnovano na genetskom uzorkovanju. Ovo je posebno moguće, s obzirom na to da postoji sve veće razumevanje važnosti zdravog mikrobioma creva.
Iako se mogu pojaviti pitanja u vezi sa tačnošću i etičkim implikacijama takve personalizacije, potrošači će očekivati da tehnološki napredak omogući praćenje zdravlja u realnom vremenu i ponudi prilagođena rešenja za zadovoljavanje njihovih specifičnih potreba i ciljeva.
4. Težnja ka sreći
57% svetskih potrošača kaže da su nastojali da poboljšaju svoje mentalno blagostanje tokom prošle godine.
Poslednjih godina, rastuće cene i načini života u svetu posle pandemije imali su značajan uticaj na emocionalno blagostanje potrošača. Kao rezultat toga, veliki broj njih aktivno traži načine da poboljšaju svoje raspoloženje i unaprede psihičko stanje.
Na pitanje o njihovoj definiciji dobrog mentalnog stanja (well-being), potrošači stavljaju prioritet na sreću, kao fundamentalni aspekt. Sve više su skloni da se povuku od pritisaka svakodnevnog života i da svoje prioritete daju boljim navikama spavanja i zdravijim obrascima ishrane.
5. Prirodna harmonija
59% globalnih potrošača kaže da su tokom prošle godine postali pažljiviji što se tiče lista sastojaka.
Potrošači aktivno obraćaju pažnju na sastojke koji se koriste u formulacijama proizvoda i nastoje da donesu brze i ispravne odabire što se tiče nutritivnog sastava proizvoda.
Oni traže proizvode koje doživljavaju kao prirodne, jer veruju da su bolji i za njihovo dobro i za životnu sredinu. Ova njihova težnja dovela je do povećane potražnje za mnogim proizvodima sa tvrdnjom “free from”, kao i onih sa pojednostavljenim listama sastojaka. U tim slučajevima je važno da brendovi pokažu da uprošćavanje lista sastojaka njihovih proizvoda nije samo put do smanjenja troškova, jer potrošači i dalje ipak najviše cene kvalitet i autentičnost.
Foto: Pixabay
