Autor: Antonio Zrilić, osnivač komanije Logiko d.o.o.
U ovom tekstu nastavljamo razmišljanje o modeliranju lanaca snabdevanja. Globalni lanci snabdevanja su danas toliko složeni, da ne kažem komplikovani, da je praktično nemoguće njima upravljati. Prvi znakovi problema su se pokazivali i ranije, ali kada je došlo do kovid krize, lanci su počeli da pucaju po šavovima. Zato sve više čujemo priče o modeliranju lanaca snabdevanja preko raznih IT alata, ali i kroz metode planiranja, kao što su scenariji i what-if analize. U prethodnom tekstu smo analizirali nabavku i planiranje proizvodnje, a u ovom nastavljamo sa zalihama i distribucijom.
Odluke o zalihama i nadopunjavanju
Moja omiljena analogija iz lean menadžmenta je ona koju nazivamo Zalihe skrivaju probleme. Slika prikazuje jezero (čiji nivo označava nivo zaliha) po kojem plovi brod (koji označava preduzeće) i oštre hridi ispod površine jezera (koje predstavljaju probleme i deficite u kompaniji). Ova analogija govori da ako imamo visoke zalihe one će privremeno sakriti probleme koje imamo u procesima, uska grla, nepouzdane dobavljače i netačna planiranja i prognoze. Međutim, zadatak menadžmenta nije da skriva probleme već da ih rešava. I zato narativ iza ove analogije kaže da nivo jezera, odnosno nivo zaliha, treba spustiti kako bi ti problemi izašli na površinu i kako bi se sa njima uhvatili u koštac.
Nedavno sam radio na projektu gde su visoke zalihe pokrivale gomilu problema, počevši od same organizacije i koji su se godinama ignorisali. Kada je došlo do trenutka analize, i postalo evidentno da je potrebno sniziti „nivo jezera“, onda je bilo jasno da se treba uhvatiti u koštac i sa problemima koji će tada izroniti. Za neke je menadžere ovo hladan tuš i nešto što najradije ne bi iskusili nego bi želeli da zabiju glavu u pesak, a probleme pod tepih.
Proširenje postojećih modela lanca snabdevanja, kako bi se uključili aspekti zaliha i dopunjavanja, ključno je za hvatanje balansa između troškova materijala, prevoza i kapitala zaliha te na kraju krajeva i nivoa usluge prema kupcima. Veza između nivoa zaliha po vrstama (kao što su sigurnosne i cikličke zalihe) i nivoa usluge (odnosno zadovoljstva kupaca) je jasna pa je, sa mapiranim inputima, kao što su cena kapitala, logističkih kapaciteta i transporta, lako doneti odluke o uvođenju cikličkih i sigurnosnih zaliha koje mogu imati znatne finansijske efekte, ali i uticaj na nivo usluge.
Planiranje distribucije
U dostavi paketa, distribuciji i maloprodajnoj industriji planiranje izlaznog transporta ima snažan uticaj na strateško planiranje. To se posebno odnosi na distribuciju „posljednje milje“, pri čemu odluke o raspodeli prevoznih resursa i odabiru prevoznika ili načina (modaliteta) prevoza moraju biti usklađene s dizajnom mreže i ciljevima kompanije.
Na primer, odlučivanje o konfiguraciji logističkih objekata, bez obračuna prevoza u poslednjoj milji, može dramatično da poveća troškove distribucije. Stoga bi dizajn distribucione mreže trebalo da uključuje detaljniju procenu troškova prevoza i usmeravanja, uzimajući u obzir elemente, kao što su gustina kupaca, logistička infrastruktura i očekivan nivo usluge.
Iz tog razloga, morate da vodite računa da je dizajn lanca snabdevanja direktno povezan s ciljevima kompanije i ponudom proizvoda pa je bitno da li je strateški cilj povećanje udela na tržištu i pokrivenost ili je glavni cilj smanjenje troškova i profitabilnost.
Skladištenje kao strategija
Konfiguracija logističkih objekata, i njihova blizina kupcu, utiču na sposobnost kompanije da uhvati bolji tržišni kolač, ali time može povećati troškove. Na primer, HoReCa kanal se sastoji od gomile malih kafića, restorana i hotela koji nemaju sopstvene kapacitete za vođenje zaliha i skladištenje robe, pa onda očekuju brzu uslugu od dobavljača.
Jedan od najvećih regionalnih distributera pića je preuzeo niz manjih lokalnih konkurenata kako bi se što više približio kupcima u HoReCa kanalu te povećao svoj udeo na tržištu. Iz tog razloga je njihov dizajn lanca snabdevanja uključivao niz kompromisa kako bi se stvorila vrednost uz držanje operativnih troškova pod kontrolom. Modeli dizajna lanca snabdevanja trebalo bi, dakle, da uključuju veći skup finansijskih ciljeva, kao što su kapitalni izdaci, obrtni kapital, tržišni udeo, cena, rast i prošireni skup odluka (npr. asortiman i lansiranje proizvoda).
Želeo bih da završim rečima ozbiljnog mislioca i stratega Sun Tzua, koji je u svom delu Umeće ratovanja, napisao: “Planirajte ono što je teško dok je lako, radite ono što je veliko dok je malo… Zbog toga mudraci nikada ne čine ono što je veliko, i zato postižu veličinu". Dakle, napravite jednostavne modele kompleksnog lanca snabdevanja, kako bi misaono mogli obuhvatiti ovaj složeni sistem i kako bi vam bilo lakše da donosite odluke.
