Prema njegovim rečima kampanja Bez „E“ Mlekare Šabac promenila je standarde, jer je akcenat bio na informisanosti o proizvodima bez aditiva i konzervansa.
1. Šta je ono što biste pohvalili u srpskoj mlečnoj industriji (neka konkretna kampanja, projekat, aktivnost proizvođača, kategorija proizvoda... sve dolazi u obzir)
U protekloj godini su proizvodi sa povećanim sadržajem proteina doživeli veliku ekspanziju. I to je sigurno trend koji će se nastaviti. Kampanja Bez „E“ Mlekare Šabac promenila je standarde, jer smo u odnosu na klasične prodajne kampanje akcenat stavili na informisanost o proizvodima bez aditiva i konzervansa, baziranim na prirodnim sastojcima, što je apsolutni trend i kod nas i u svetu. Mlekara Šabac unapredila je i ambalažu namaza i smatram da je Sirko namaz sa najboljim izgledom na tržištu.
2. Koji su, prema vašem mišljenju, problemi/nedostaci u industriji u kojoj poslujete na našem tržištu?
Veoma segmentirano tržište, veliki broj proizvođača, neuređeno tržište van retaila (pijaca, mali proizvođači) – faktori su koji utiču da je borba za svakog potrošača svakodnevna. Pritisak na cene je vertikalan, od retailera do proizvođača mleka koji su poslednjih godinu dana u prilično teškom položaju, i sada se kao posledica toga suočavamo sa nestašicom mleka i skokom cena sirovina.
3. Da li u sklopu praćenja konkurencije, kupujete i nešto od konkurentskih proizvoda? I ako je to u skladu sa kompanijskim pravilima, recite nam koje?
Sve ozbiljne kompanije konstantno prate šta radi konkurencija. Sve novo što se lansira na tržištu, iako nije direktan konkurent, se degustira i analizira. Često se dešava da iz neke niše nastane ozbiljna kategorija, tako da je nama svaki proizvod na radaru.
Naravno, uporedni testovi direktne konkurencije su redovna procedura.
4. Postoji li neki proizvod/kategorija proizvoda iz vaše industrije, koji još nije stigao na naše tržište, a voleli biste da se sutra nađe i na policama srpskih trgovina?
Nema posebnog artikla koji bih voleo da „iskopiramo“ ili uvezemo, jer mislim da već ima previše uvoznih artikala. Voleo bih da se domaći proizvođači okrenu proizvodnji tvrdih sireva, sa zaštićenim poreklom, jer trenutno imamo samo Pirotski kačkavalj u toj kategoriji. Na našim policama su i sirevi iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Francuske, naročito Nemačke, imate grčke tvrde sireve, italijanske, ali domaćih jako malo. Možda bi trend koji postoji u proizvodnji domaćeg vina trebalo da se prenese u kategoriju sireva – i kvalitet i uživanje.
5. Za kraj, koja bi bila vaša poruka vašim kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?
Kada su proizvodi u pitanju predložio bih manje ekstenzija, a više pravih inovacija. Trebalo bi razvijati i plasirati proizvode za uživanje, a ne za preživljavanje. Takođe, neophodna je i veća povezanost sa proizvođačima mleka, u smislu grupisanja i podrške u očuvanju stočnog fonda.
Naravno, ne smemo zaboraviti i na inovacije u pakovanju, odnosno ambalaži koja bi sve više trebalo da se usmeri na održivost, reciklažu, a u cilju smanjenja plastičnog otpada.
