Autor: Smart Plus Research
Ove godine smo naučili da kompleksna stvarnost može lako postati još kompleksnija i to ne samo u “našem dvorištu”, već širom planete. Nismo se takvoj godini nadali, verovatno ni zamišljali da nam se nešto poput pandemije može desiti. Istina, ima filmova sa sličnim scenarijem, ali to je domen mašte. Neizvesnost je ono što je obeležilo godinu za nama. A, za sledeću je izvesno da će biti neizvesno, zar ne?
Promenjene kupovne navike
Razne brige brinemo, ali ove godine nam je briga o zdravlju postala primarna. Brinemo se da se mi ne zarazimo, naši ukućani, kolege. Posledično, naši domovi su sada kancelarije i školske klupe, a maske, dezinficijensi i, generalno, sredstva za higijenu su postali važan deo potrošačke korpe, poput hleba, mleka, jogurta.
Kupovne navike su se promenile. Uzroka je nekoliko – u periodu vanrednog stanja bilo je ograničeno radno vreme prodavnica, mnogi su promenili mesto rada (sad se radi od kuće), čime su se promenile rute kojima prolaze, a mnogi su redefinisali svoje potrebe i često se uzdržavaju od potrošnje.
Dostava dobija na važnosti
Vanredno stanje je dovelo do razvoja usluga dostave hrane, namirnica, lekova. Mnogi od tih servisa su započeli sa radom 2019, ali značajan rast beleže baš u ovom periodu. Četiri od 10 koji su ih prethodno koristili su uvećali broj narudžbina, a 20% trenutnih korisnika je započelo korišćenje ovih servisa u vreme vanrednog stanja. Ovi servisi su poslužili da se premosti ograničenje radnog vremena i kretanja, a sa druge strane prenosi se iskustvo iz restorana, ili bar deo. U narednom periodu čini se da će ovi servisi dobiti na važnosti i postati deo standardnog ponašanja – praktični su, štede vreme, olakšavaju izbore.
“Poguran” razvoj online kupovine namirnica
Kupovina namirnica se premestila i u online sferu. Online kupovina je donekle već naša realnost, s obzirom na razvoj tehnologija, servisa, mobilne telefonije, plaćanja, ali se i dalje više odnosi na odeću, modne dodatke, knjige, uređaje… Nova situacija je “pogurala” razvoj i online kupovine namirnica. Praktičnost, dostava na kućnu adresu, kupovina u vreme kada nama odgovora, tj. van propisanog radnog vremena, su pogodnosti koje su postale važne i kada je kupovina namirnica u pitanju, s obzirom na ograničenja. Skoro svaki deseti stanovnik Srbije, tj. 8% je kupilo namirnice online u prethodnoj godini.
Među njima najviše je najmlađih kupaca, 18-29 godina, mada je generalno više zastupljeno među mlađima od 50 godina, i to u Beogradu i u Vojvodini. Kada su u pitanju namirnice i njihova kupovina online, nema razlike među muškarcima i ženama.
Sve dostupno na jednom mestu
Kada je u pitanju ofline kupovina, promenila se učestalost odlaska (ide se ređe), potrošnja po jednoj kupovini (sada je veća, i po broju artikala i po vrednosti). Neke kategorije proizvoda su dobile na značaju – maske, dezinficijensi, proizvodi za održavanje domaćinstva, toalet papir… Kod nekih kategorija, npr. piva, došlo je do rasta kupovine skupljih marki, jer potreba da ugodimo sebi i drugima nije nestala, samo je trebalo pronaći drugi način od odlaska u kafiće i restorane. Mesto kupovine se promenilo – iako je za mnoge to i dalje prodavnica nekog lanca, vrlo verovatno je da to nije ona ista prodavnica iz perioda pre pandemije. Naime, mnogi su promenili mesto rada, pa je sada na značaju dobila prodavnica bliže novom mestu rada, odnosno kući. U tom smislu postalo je važno da na tom novom mestu kupovine bude dostupno sve ono što se kupovalo na raznim drugim mestima, s obzirom na to da smo bili više u pokretu i van kuće. Trgovci moraju da osluškuju svoje potrošače, da prate njihove kupovine, te da prilagođavaju svoj asortiman na nivou mikrolokacije. Sada je uzrok pandemija, ali je ovo svakako važna aktivnost i za “mirna” vremena.
Gubitak vere u brendove?
Velika promena koja nam se svima dogodila je više vremena kod kuće. Usmereni smo na sebe i ukućane, i mnogi kažu da su se sad upoznali sa partnerima, roditeljima, decom, sobom. Trebalo je organizovati vreme kod kuće – pa ne čudi rast potražnje za društvenim igrama, opremom za vežbanje, bazenima za dvorište. Mnogi su renovirali svoj prostor obitavanja – organizovali ga za radne/školske obaveze, i uredili ga po meri novog načina života i rada. Sa psihološkog stanovišta, takođe nije lako, izazovi su svakodnevni - odvojiti uloge roditelj, radnik, učenik, partner je naročito teško u onim domaćinstvima gde svi ukućani rade od kuće, jer su granice kad je škola/kad je posao prilično zamućene. Pored toga, nedostaje nam zagrljaj, da upoznamo nove ljude, spontana okupljanja i druženja, koncerti, izlasci, putovanja. Skoro polovina (48%) je došla do uvida da je izgubila veru u ljude, pa se postavlja pitanje kako li je sa brendovima? Neki brendovi u svom oglašavanju komuniciraju da su emocije važne, da žele da pomognu svojim zaposlenima, a potrošače nagrade, i čini se da je to dobar put. Važno je da potrošači uvide da im brendovi pružaju podršku, daju snagu, mogu biti olakšanje, ali i da oni imaju strahove i brige, jer ih to čini „humanim“ u ovim vremenima.
Zdravija životna sredina
Na kraju, ali ne manje važno je tema ekologije, održivog razvoja, vazduha koji dišemo. Neki bi rekli da je i ova situacija u kojoj se našla planeta odgovor prirode na nemar ljudske vrste. Evidentno je da kada je sve stalo vrlo brzo vazduh postao manje zagađen, u morima, rekama su se pojavile određene, dugo neviđene vrste, ali je pitanje da li smo lekciju naučili? Koliko smo zaista uspeli da promenimo svoje ponašanje? Da li smo se zapitali o svojoj ulozi? Važno je, makar bilo to samo u smislu štednje prirodnih resursa. A možemo podržavati lokalne brendove, proizvođače, zajednicu. Svakako postoji veliko očekivanje da veliki brendovi to čine, s obzirom na poverenje koje su im potrošači ukazali.
