On je kazao Tanjugu da je dupliranje subvencije važno zbog podsticanja izvoza naših organskih proizvoda: Imamo dosta proizvođača koji imaju veliki broj kooperanata, između 300 i 400, a troškovi sertifikacije su veliki.
Dodaje da su u tu refundaciju uključujeni i troškovi laboratorijskih analiza, koje su neophodne za izdavanje odgovarajućih sertifikata. Sagovornik Tanjuga kaže da se domaćim proizvođačima organske hrane pomaže na razne načine, kao i u zemljama EU, kako bi bili konkurentni na tržištu.
Postoji cela lepeza podrške za te proizvođače. Imamo pomoć od 26.000 dinara po hektaru. Stočari koji se bave organskim uzgojom stoke imaju olakšice u sistemu "krava-tele" čak i do 55.000 dinara, ukazao je on.
Podseća da su proizvodi dobijeni po organskim metodama dosta skuplji u odnosu na komercijalne proizvode. Takođe, skreće pažnju da resorno ministarstvo planira da podrži i male proizvođače, a posebno one koji se bave proizvodnjom voća. To su uglavnom proizvođači sa malim posedima.
Raketić smatra da bi trebalo više ulagati u organsko stočarstvo, ali raditi na jačanju domaćeg tržišta organskih proizvoda: Nije suština da pomognemo samo sa aspekta subvencija, već da proizvođači mleka, mlečnih proizvoda, mesa i drugi mogu svoje poizvode da plasiraju u maloprodajnim lancima.
Najavljuje projekat sa FAO koji će proizvođačima organskog stočarstva obezbediti plasman njihovih proizvoda. U Srbiji ima oko 3.600 grla stoke organskog porekla, kaže Raketić, odgovarajući na pitanje da li na tržištu ima dovoljno organskog mesa. To sada pokriva potrebe potrošača.
S jedne strane treba podizati nivo obima proizvodnje, a sa druge raditi na povećanju potražanje tom vrstom proizvoda, pojašnjava Raketić.
Prema njegovim rečima najveći ograničavajući faktor za razvoj domaćeg tržišta je neznanje, jer kada kupac vidi da piše organsko, nema puno informacija šta to tačno znači: Moraćemo da napravimo promociju, sa medijima i trgovinskim lancima, kako bi organsku proizvodnju približili potrošačima.
Takođe, Ministarstvo poljoprivrede sa kolegama iz instituta Biosens radi na razvijanju platforme, koju će biti baza podataka o proizvođačima organske hrane. Pojašnjava sa će preko te baze podataka satelitskim putem pratiti koje parcele imaju organski status. Na primer, kada potrošač ukuca reč šargarepa, u ponudi će dobiti sve proizvođače koji proizvode ovu vrstu povrća.
Dodaje da je glavna odrednica za kupca nekog proizvoda pre svega njegovo poreklo.
Takođe, Raketić najavljuje i razvijanje organskih proizvoda putem interneta, tako što će restorani biti u mogućnosti da ponude ovu vrstu hrane.
Komentarišući uvoz hrane koje srpsko tržište traži, kaže da je to hrana za decu koju na godišnje uvezemo oko 450.000 kilograma. To je znak za naše proizvođače, ističe, da se pozabave tim segmentom proizvodnje. Kaže da je izvoz smrznute organske hrane uvećan i pored krizne godine usled pandemije kovida 19.
Raketić navodi da da je smrznute maline u prethodnoj godini izvezeno 6.614 tone u vrednosti od 21.550.409 evra, što je povećanje u odnosu na 2019. godinu kada je izvezeno 5.999 tona u vrednosti od 15.881.822 evra.
Takođe, dosta je bio uvećan i izvoz smrznute kupine i to 3.490 tona u vrednosti od 5.150.660 evra koliko je bilo prethodne godine, dok je u izvoz u 2019. godini bio 1.637 tona u vrednosti od 2.567.007 evra.
Kada je reč o označavanju organske hrane, skreće pažnju da se, pre svega moraju poštovati bazni propisi, o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, tako da svi obavezni elementi moraju biti na proizvodu.
Dodaje je na takvoj vrsti hrane obavezan logo koji je propisan, a u istom vidnom polju treba da stoji kod kontrolne organizacije. Takvi proizvodi su vidljiviji na policama i potrošaci ih lako mogu uočiti.
Raketić smatra da se trend oko potražnje domaće i uvozne organske hrane polako menja, te da je sve veća potražnja za organskom hranom domaćeg porekla. Takođe, prema njegovim rečima glavno tržište organskih proizvoda su velike urbane sredine.
| Organska proizvodnja se prostire na površini od 22.000 hektara Najveće površine pod organskom proizvodnjom od oko 8.600 hektara su u Vojvodini gde se najviše gaje žitarice i u istočnoj i južnoj Srbiji, koja je većim delom pod livadama i pašnjacima i gde je razvijeno organsko stočarstvo. Šumadijski okrug pokriva površinu neštu manju od oko 5.000 hektara pod organskom hranom i to uglavnom voća. Kada je reč o ukupnoj strukturi organske proizvodnje koja se prostire na površini od 22.000 hektara u celoj Srbiji, domintne su obradive površine na kojima se nalaze zasadi određenih kultura, dok je jedan mali deo pod pašnjacima, zaključio je Raketić. |
Izvor: Tanjug/eKapija
Foto: Pixabay
