Razgovarala: Ana Filipović
Naš sagovornik je u DIS-u zaposlen od juna 2005. godine. U kompaniju je stigao iz marketinške agencije, i prva pozicija na kojoj je radio bila je marketing menadžer. Za manje od godinu dana je postao direktor marketinga. Pre pet godina je unapređen u komercijalnog direktora, da bi u januaru 2019. bio imenovan za generalnog direktora. U tom napredovanju je imao prekid od šest meseci, kada je radio kao direktor razvoja u kompaniji Aksa.
Ono što me posebno motiviše i pokreće u radu je pozitivna energija koja, takođe, pokreće ceo naš tim da svoju misiju koju imamo pretačemo u stvarnost. U DIS-u se osećam kao kod kuće, praktično sam ceo svoj radni vek proveo ovde, kompaniju i svoj posao dobro poznajem. Moj posao je dinamičan, stalno se nešto menja na tržištu, i zbog toga je veoma bitno da razmišljate strateški, ali i taktički. Svaki dan je drugačiji, posebno u godini koja je za nama i koja je jedno veliko iskustvo, kada je upitanju poslovanje u kriznoj situaciji, ili više njih, pošto su se okolnosti na tržištu menjale iz nedelje u nedelju, kaže Ivan Šuleić, generalni direktor kompanije DIS, na početku razgovora za InStore magazin.
Ovog meseca, kompanija DIS obeležava 30 godina rada. U ovoj dugoj tradiciji, sigurno je bilo i uspona i padova. Šta biste istakli kao najznačajniji trenutak u razvoju kompanije, a koji je ostao upamćen kao pogrešan poslovni potez?
Kompanija DIS 12. februara obeležava svoj 30 rođendan. Svakako da je bilo i uspona i padova, kao i dobrih, a i loših poslovnih odluka u kompaniji, ali je najbitnije da je ovih dobrih bilo mnogo, mnogo više nego ovih loših. Najznačajniji trenutak u razvoju kompanije DIS je bio kada smo odlučili da otvorimo DIS market u Smederevu i tako da iz kompanije koja je bila veleprodaja prerastemo u najveći domaći maloprodajni lanac u Srbiji. To se dogodilo 2006. godine, i za nju možemo reći da je to godina transformacije i brojnih organizacionih promena u kompaniji DIS. Primer pogrešnog poslovnog poteza je odluka o velikoj optimizaciji zaliha krajem 2017. Sama optimizacija zaliha je nešto što je dobro, ali način na koji smo to tada uradili nije bio dobar za kompaniju, a ni za potrošače. Sreća je da smo to brzo uvideli, naučili nešto novo kada su upitanju veliki projekti, i ispravili sve za jedan kvartal.
S obzirom na trenutnu situaciju, na koji način planirate da obeležite jubilej i da se zahvalite potrošačima na lojalnosti koji su vam pokazivali svih ovih godina?
DIS je, od svog nastanka do danas, sinonim za omiljenu domaću trgovinu i kompanija koja je načinom svog poslovanja, tokom poslednjih 30 godina, uspela da postane jedan od najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji. Na izuzetno konkurentnom srpskom tržištu, DIS je uspeo da čvrsto zauzme svoje mesto, odbrani ga i tokom poslednje dve godine i da dodatno ojača. Ovaj uspeh je plod rada velikog broja ljudi koji čine DIS mrežu – ljudi zaposlenih u marketima, podršci i logistici, distribuciji, IT i marketing sektoru, zatim proizvođačima, dobavljačima i poslovnim partnerima, kao i potrošačima koji su osetili veliki trud, rad, posvećenost i svojim svakodnevnim dolascima i kupovinama učinili da DIS postane mesto ponosa srpske trgovine. Zbog toga su dani slavlja u DIS-u, koji prati poruka "30 godina sa vama, a tek smo počeli", počeli upravo na rođendan kompanije, u petak 12. februara kada je u svim DIS marketima širom Srbije bila organizovana specijalna rođendanska akcija, tokom koje su svi potrošači bili u prilici da ostvare popust od čak 30% na sve artikle koji već nisu na akciji. Kao što sam napomenuo to nije sve, pored navedene akcije, u marketima će tokom slavljeničke 2021. godine biti upriličen čitav niz dodatnih akcija i aktivnosti u znak zahvalnosti potrošačima za prvih 30 godina poverenja, ali i kao znak da je DIS-ov 30. rođendan tek početak jedne još bolje priče koja ih očekuje u narednim godinama i decenijama.
Od marta prošle godine, čitav svet, pa i nas, zadesila je pandemija korona virusa. Kako se DIS prilagodio ovoj novonastaloj situaciji? Kakve promene ste morali da uvedete u svakodnevno poslovanje?
Kao što znamo, pandemija korona virusa izazvala je velike poremećaje, i na domaćem i na globalnom tržištu. Pre svega, najveći izazov nam je bio da brzo i efikasno obezbedimo bezbednost potrošača i naših zaposlenih, i da mogućnost zaraze svedemo na minimum. To je značilo da moramo da uvedemo određene promene u svakodnevno poslovanje. Morali smo da postavimo bezbednosne barijere na kasama, da obezbedimo dovoljne količine zaštitnih maski i rukavica za sve zaposlene, da postavimo dezo barijere u svim maloprodajnim objektima i distributivnom centru, da obezbedimo efikasna i bezbedna sredstva za dezinfekciju u dovoljnim količinama i da, pri tome, dodatno obučimo svoje zaposlene zadužene za sprovođenje svih tih mera. U prvih nekoliko meseci, bila je prava umetnost nabaviti maske i rukavice u dovoljnim količinama, a po cenama koje su višestruko porasle u odnosu na period pre marta 2020. Povećali smo saradnju sa lokalnim proizvođačima, gde su oni uvideli koliko je bitno da imaju jake domaće partnere, jer bilo je perioda kad pijace nisu radile, izvoz i dalje nije na nivou kao pre pandemije, a mi smo im baš u najtežem periodu pružili podršku kroz saradnju koja im je omogućila da opstanu na tržištu.
A, kako su se promenili kupci i njihove navike u ovom periodu? Šta biste istakli kao najveće promene koje ste primetili i, prema vašem mišljenju, kako će kupci nastaviti da se ponašaju u postcovid periodu, koje će od stečenih navika da zadrže?
Kupcima je postala bitna još jedna stvar, prilikom odabira marketa u kome će obaviti kupovinu, a to je „bezbedna kupovina“. Bitno im je da li marketi poštuju propisane mere za zaštitu od korona virusa, bar u velikoj većini. Najveća promena u ponašanju potrošača je ta što su proredili odlazak u markete, ali zato pri jednoj kupovini troše više novca nego pre. Dolazak celih porodica u kupovinu, naročito sa decom, takođe, je nešto što više nije tako česta pojava. Po meni, sve ove promene ponašanja kupaca ostaće dokle god se budu nosile maske u zatvorenim prostorima, pa i koji mesec duže posle ukidanja ove mere. Ono što će sigurno ostati i u postkovid periodu su zdrave navike u ishrani, koje su kupci stekli tokom poslednjih godinu dana kako bi podigli svoj imunitet.
Da li jedna od tih navika može da bude kupovina isključivo radnim danima, kao u vreme policijskog časa i karantina, što bi išlo u prilog inicijativama za zabranu rada trgovina poslednjeg dana u nedelji?
Pa to je sad diskutabilno. Tačno je da se smanjila kupovina nedeljom i da se taj deo prometa prelio na ostale dane u nedelji, a posebno se smanjio broj kupovina posle 19.30h, mada to ima i veze sa skraćenim radnim vremenom koje je sad do 21h, a pre je velika većina marketa radila do 22h. Stav većine državnih organa je da nedelja treba da bude radni dan za trgovine, tako da će sigurno i ostati.
Kakve ste, generalno, rezultate ostvarili u prošloj godini? Da li su oni bili u skladu sa projektovanim prometima i prihodima, ili je bilo odstupanja i kakvih?
U prošloj godini, koja je bila sa najvećim izazovima do sad na maloprodajnom tržištu Srbije, DIS je postigao zavidne rezultate, a koji su u okvirima projektovanih prometa i prihoda iz usvojenog plana za 2020. Oni su odraz ispunjenih strateških i prodajnih ciljeva koje je kompanija postavila pred sebe, još u septembru 2018. godine. U 2020. ostvarena je EBITDA od 1.356.833.817 dinara, što je povećanje od 50% u odnosu na 2019, kada je rezultat bio 904.226.051 dinar, a skoro duplirana u odnosu na 2018, kada je ostvarena EBITDA iznosila 696.688.540 dinara. DIS maloprodaja je u 2020. godini porasla za 3%. Uplaćeno je 904.135.116 dinara u budžet Republike Srbije, odnosno 19% više nego u 2019. godini. Tokom 2020, investirali smo 963.648.456 dinara, što je značajno više u odnosu na 2019, kada smo investirali 457.395.120 dinara. Kroz program podrške obrazovanju mladih u Srbiji „Znanje zna budućnost 2020“, donirali smo 10.000.000 dinara, dok smo 5.000.000 dinara u robi donirali privremenoj bolnici na beogradskom Sajmu, pružajući dodatnu podršku naporima Vlade Republike Srbije i našem zdravstvenom sistemu u suzbijanju epidemije korona virusa. Za godinu jubileja, 30 godina od osnivanja kompanije, usvojili smo plan u okviru koga očekujemo da DIS ostvari rast prihoda od prodaje robe i usluga na 24.050.777.698 dinara, što je 13% više u odnosu na 2020. i povećanje EBITDA na 1.576.183.306 dinara, odnosno 16% rasta.
Privući i zadržati kupce je, generalno, iz godine u godinu, sve veći izazov za trgovce, a naročito je to postao u korona krizi. Takođe, dodatni izazov na našem tržištu je i ulazak još jednog igrača, ruskog lanca Mere. Bez obzira na to što je reč o klasičnom diskontnom lancu, i što su i sami izjavili da nisu konkurenti postojećim trgovcima, da li ih vidite kao „pretnju“?
Maloprodajni kolač u Srbiji je isti, tako da će ulazak svakog novog trgovačkog lanca poremetiti nekog već prisutnog na tržištu, ali ni približno kao što je to bila situacija kada je na tržište Srbije ušao prvi diskonter. Mislim da početna iskustva potrošača nisu bila u skladu sa očekivanjima kada je Mere upitanju. DIS ne vidi Mere kao pretnju iz razloga što nam ciljna grupa potrošača nikako nije ista.
Može li i zadovoljstvo zaposlenih da bude jedna od mera u borbi protiv konkurencije? Koliko zadovoljstvo zaposlenih, naročito onih koji su u direktnom kontaktu sa kupcima, iz vašeg iskustva, može da pomogne ili odmogne u kreiranju imidža trgovca, u svesti potrošača, kao mesta dobre i prijatne kupovine?
Naravno da može. Iako ispred naše kompanije ponekad stoji pojedinac, iza nje uvek stojimo svi mi zajedno, DIS tim koji čine svi zaposleni, i oni su nešto najvrednije što DIS ima. Kada je počela krizna situacija sa korona virusom, DIS je među prvima sproveo preventivne mere, kako one koje su bile propisane, tako i one koje nisu, a bile su po nama neophodne da bi dodatno zaštitili zaposlene, što su oni itekako znali da cene i vratili nam predanim radom. Zahvalni smo svim zaposlenima i trudimo se da njihovo zadovoljstvo bude na visokom nivou, jer upravo oni svojim zalaganjem direktno utiču na rast i razvoj kompanije. Bez zadovoljnih zaposlenih, nijedno mesto ne može da bude dobro i prijatno za kupovinu.
Da li je to jedan od razloga zbog kojeg ste krajem prošle godine započeli talenat program „DIS Vitezovi“, čiji je cilj da motiviše i stimuliše najveće talente vaše kompanije?
Najbitnije je da kreirate radno okruženje koje stimuliše i motiviše, i da uložite u znanje zaposlenih. Iz tog razloga smo krajem prošle godine pokrenuli projekat „DIS Vitezovi“. Svi direktori sektora u kompaniji DIS su imali zadatak da nominuju po jednog najboljeg radnika za ovaj projekat koji podrazumeva niz aktivnosti i testova. Cilj je da za tri meseca, iz interne selekcije, dođemo do pet najboljih, koje ćemo pripremati za odgovornije pozicije u kompaniji. Njima ćemo pružiti dodatne obuke, mentorske programe i uključićemo ih u sve nove važne kompanijske projekte. Na ovaj način, kod svih učesnika projekta „DIS Vitezovi“ dobijamo dugoročno zadovoljstvo i veću produktivnost najboljih.
Dostupnost objekata je, takođe, još jedan preduslov za veći broj potrošača. Ni u kriznom periodu niste odustali od otvaranja novih objekata, tako da vaša maloprodajna mreža sada ima 37 marketa. Imate li u planu da sa ovakvom praksom nastavite i u ovoj godini?
Prošle godine smo otvorili šest novih objekata i jedan smo zatvorili. Ove godine imamo plan da otvorimo još šest novih objekata u drugom, trećem i četvrtom kvartalu, tako da nastavljamo sa istom praksom kao i prošle godine.
Da li u svojim poslovnim strategijama, kao način širenja poslovanja, uzimate u obzir i mogućnost akvizicije nekog lanca? Da li imate u planu neku takvu aktivnost u skorijem periodu?
Naravno da uzimamo u obzir. U planu nam je akvizicija jednog trgovinskog lanca i kad bude došlo vreme da o tome pričamo, obećavam vam da ćete imati ekskluzivu i prvi ćete objaviti tu vest.
Najveći deo svoje karijere proveli ste u DIS-u, prelazeći stepenik po stepenik do funkcije generalnog direktora. Šta smatrate svojim najvećim doprinosom uspehu kompanije i šta planirate, na tom ličnom planu, da uradite kako bi ona bila još uspešnija?
Svojim najvećim doprinosom smatram stvaranje timskog duha, koji je sad prisutan u kompaniji DIS, i pre svega što kompanija i procesi u njoj ne zavise više od pojedinca već isključivo od celog tima. Što se tiče ličnog plana kako bi kompanija bila još uspešnija, pre svega, planiram da se dodatno usavršavam na više polja, a i da uspešno upravljam promenama, jer to je ključ uspeha u narednom periodu za kompaniju koja planira akviziciju. Veoma je bitna još jedna stvar, a to je pozitivna energija koja mora da se održi i da bude prisutna u timu, bez obzira na to da li je situacija redovna ili krizna. Ako ceo tim ima jasan cilj i pokrenut je pozitivnom energijom, uspeh je zagarantovan.
