Razgovarala: Ana Filipović
Naš sagovornik u Yuhoru radi od 1990. godine, prvo kao direktor sektora finansijskih poslova, zatim kao pomoćnik generalnog direktora. Funkciju generalnog direktora Yuhor-export AD obavlja do 2008. godine kada postaje pomoćnik direktora Delta agrara. Od 2011, pored obavljanja funkcije direktora proizvodnje hrane u Delta Food Processing, obavlja i funkciju generalnog direktora Yuhora. U 2016. godini obavlja poslove Savetnika Višeg potpredsednika za Operativne poslove. Od februara 2017. godine imenovan za funkciju generalnog direktora Yuhor-export AD.
Kompanija Yuhor osnovana je davne 1902. godine, kao mala firma za izvoz svežeg mesa i živine na zapadnoevropsko tržište. Danas predstavlja model uspešne i moderne mesne industrije. Šta se dobija kada se spoje tradicija duža od jednog veka i savremena tehnologija u proizvodnji i preradi mesa?
Yuhor su osnovali italijanski državljani Teodor i Petar Klefiš, koji su počeli sa radom u Jagodini, privučeni pre svega dobrom sirovinskom bazom koja se nalazila u okolini Jagodine. Već 1908. godine Yuhor, a tada Klefiš, kreće sa proizvodnjom kobasica po receptima starih italijanskih majstora. Sam podatak da će kompanija sledeće godine obeležiti 120 godina postojanja može da poruči kupcima da je put kvaliteta i domaćinskog odnosa prema kupcima jedini ispravan put u svetu mesne prerade, a kada na sve to dodamo i najsavremeniju tehnologiju u proizvodnji i preradi mesa koju Yuhor trenutno poseduje, možemo sa sigurnošću reći da naš potrošač dobija vrhunski proizvod za sebe i svoje najbliže.
Mesna industrija je veoma konkurentna grana na domaćem tržištu. Koji su faktori presudni da bi kompanija uspela da obezbedi svoje mesto na njemu?
Srbija je poznata po velikom broju mesnih industrija, koje su nažalost u tranziciji nestale. Osnovni faktor za uspeh svakog proizvođača jeste kvalitet samih proizvoda, a zatim i praćenje tržišnih trendova, ispunjavanje očekivanja potrošača, kao i dobri partnerski odnosi sa trgovcima.
Sa druge strane, ovaj sektor se neretko nalazio na udaru javnosti, kada je u pitanju kvalitet mesa koji se plasira domaćim potrošačima. Šta vaša kompanija radi kako bi obezbedila kvalitet i bezbednost svojih proizvoda?
Uvažavajući najnovije svetske trendove, strateško opredeljenje Yuhora je proizvodnja kvalitetnih, zdravstveno bezbednih i nutritivno vrednih proizvoda, kao i minimalan negativan uticaj na životnu sredinu. To smo postigli uvođenjem standarda IFS, ISO standarda 9001, 14001, 22000 i HALAL standarda. Takođe, zadovoljenjem svih standarda i zakonskih regulativa Evropske Unije i Ruske federacije, Yuhor je dobio pravo izvoza svežeg mesa i mesnih prerađevina na tržište EU, Carinskog Saveza (Rusije, Belorusije i Kazahstana) i trećih zemalja.
Da li je jedan od načina, na koji ste hteli to da obezbedite, i pokretanje sopstvene maloprodajne mreže 2015. godine?
Osnivanjem maloprodajne mreže Yuhor dućana želeli smo da približimo krajnjim potrošačima daleko širu lepezu proizvoda mesne prerade, koji nas diferenciraju od ostalih proizvođača, kao i visokokvalitetno sveže meso poreklom sa naših farmi Delta Agrara, koje važe za najsavremenije u regionu. Naš fokus je da unapredimo korisničko iskustvo naših kupaca uz ponudu tradicionalno kvalitetnih i svežih mesnih proizvoda na jednom mestu, u svakom trenutku.
Kakve ste, generalno, rezultate prodaje ostvarili u prethodnoj godini, i u kojoj meri su bili pod uticajem COVID-19 krize? Da Ii su odstupali od projektovanih rezultata?
Godina iza nas je za Yuhor bila uspešna, a došla je kao posledica kontinuiranog rasta iz prethodnog perioda. COVID – 19 kreirao je inkremental u kupovini u periodu marta i aprila, međutim, bilo je potrebno taj nivo održati i dobro uskladiti obim proizvodnje i prodaje tokom cele godine. Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da u 2020. godini, uprkos svim izazovima, nismo imali odstupanja od projektovanih rezultata i ovim putem želim da čestitam kolegama na tome.
Kako se globalna pandemija odrazila na mesnu industriju, generalno, kod nas i u svetu, a kakva je situacija kada je vaša kompanija u pitanju?
Efekat globalne pandemije na mesnu industriju je bio višestruk počev od kompleksnosti nabavke i uvoza sirovine, problema sa izvozom gotovih proizvoda, a i povećanih troškova u proizvodnom procesu, uslovljenih većim troškovima održavanja i usporavanjem proizvodnih procesa. Posebno sam ponosan na činjenicu da nije bilo zastoja u proizvodnji, kao i da je plan isporuka ispunjen 100% ka svim kupcima.
Mesna industrija u Srbiji suočavala se sa još jednom krizom, izazvanom ozbiljnim ograničenjem izvoza na regionalna, evropska i svetska tržišta, zbog afričke svinjske kuge. Kako se ovo odrazilo na vaše poslovanje i gde vidite izlaz?
Tako je, pored globalne pandemije COVID-a, mesna prerada je pogođena i pandemijom afričke svinjske kuge, što dodatno daje na kompleksnosti našeg poslovanja. Kao rezultat, imali smo manje probleme u izvozu u okruženju. Jednostavno rešenje za afričku svinjsku kugu još uvek nije na vidiku, budući da vakcine nema. Jedina mogućnost borbe protiv ove bolesti je prevencija u vidu strogih biozaštitnih mera na farmama svinja.
-
I pored svih nedaća sa kojima se suočava, ovo je i dalje jedan je od retkih sektora privrede koji je ostao u većinskom domaćem vlasništvu. Koji je značaj mesne industrije za srpsku privredu i da li je on prepoznat u dovoljnoj meri? Šta bi moglo bolje, prema vašem mišljenju?
Značaj mesne industrije za srpsku privredu je višestruk. Pored zapošljavanja više od 15.000 ljudi u ovom sektoru, tu je i značaj ovog sektora privrede za održavanje stočnog fonda, a to znači još veći broj ljudi koji su direktno ili indirektno zavisni od ove privredne grane. Kada na sve to dodamo i veliki broj dobavljača repromaterijala i ambalaže, onda vidimo da je značaj ove industrije ogroman. Iz tog razloga, moramo obratiti pažnju na domaću mesnu industriju, a posebno na podatak da uvoz proizvoda od mesa drastično raste, dok je izvoz proizvoda zanemarljivo mali. Do te nesrazmere između uvoza i izvoza je došlo, pre svega, zato što ne postoji carina na uvoz većeg dela proizvoda od mesa, što direktno utiče na konkurentnost naših proizvoda na tržištu i daje povlašćeni položaj inostranim proizvođačima.
U Srbiji je krajem 2019. bilo 2,7 miliona svinja, dok smo pre tridesetak godina imali 5,5 miliona. Prema prognozama stručnjaka, teško ćemo u skorije vreme dostići taj nivo. Gde vidite rešenje za povećanje stočnog fonda?
Kao što sam i napomenuo ranije, jedan od značaja mesne industrije u Srbiji je svakako i uticaj na održavanje stočnog fonda. Skrenuo bih pažnju na dešavanje u Hrvatskoj, kada se usled prestanka rada kompanija iz mesne prerade stočni fond prepolovio. Iz ovoga treba izvući pouku, i težiti ka očuvanju našeg stočnog fonda, kroz očuvanje i podršku samih mesnih industrija u Srbiji.
Uprkos konstantnom smanjenju broja grla, podaci govore da u Srbiji ima dovoljno svinjskog mesa. Kakva su vaša iskustva po ovom pitanju?
Kada pričamo o svežem mesu i potrošnji svežeg mesa, možemo sa sigurnošću reći da je proizvodnja svinjskog mesa dovoljna. Međutim, ukoliko bismo u potrošnju ubrajali i proizvode mesne prerade, onda to nije slučaj.
Trend zdavije ishrane je nešto čemu se okreće sve više potrošača, a kompanije iz mesne industrije se u cilju odgovaranja na njihove potrebe, okreću proizvodnji alternativa za meso? Da li u Srbiji postoji ta “kritična masa” potrošača zbog kojih biste se opredelil na ovakav poslovni potez?
Moram da priznam da još uvek po pitanju ovih trendova kasnimo za svetom. Nije tajna da u pojedinim zemljama u svetu, poput Sjedinijenih Američkih Država ili Kine, postoje ozbiljne tržišne niše koje se odnose na alternativne proizvode od mesa. Mi, kao kompanija koja uvek prati kako lokalne tako i svetske trendove, aktivni smo u sagledavanju naših mogućnosti po ovom pitanju. Mišljenja sam da na našem tržištu trenutno ne postoji kritična masa potrošača zainteresovanih za ovu vrstu proizvoda. Međutim, smatram da će se tržište razvijati u ovom smeru u narednom period, prateći trend razvijenijih tržišta.
Kada smo kod inovacija asortimana, kakvi su vam planovi po tom pitanju za ovu godinu?
Yuhor teži da svake godine napravi korak napred po pitanju inovacija u asortimanu prateći tržišne trendove u okruženju i specifičnosti domaćeg tržišta. Mi smo u protekloj godini lansirali na tržište veći broj novih proizvoda iz fermentisanog i hidriranog programa. Takođe, aktivno pratimo i osluškujemo šta to potrošači traže i žele, testiramo kroz naše maloprodajne objekte i verujemo da ćemo u narednom periodu ispuniti njihova očekivanja.
Kako će, prema vašem misljenju, izgledati tržište, maloprodaja, potrošači i njihove navike, u postcovid periodu?
Moje mišljenje je da će pandemija značajno da promeni jedan deo navika kod kupaca. Svakako je jedna od njih kupovina egalizovanih i slajs artikala, kao i smanjeni značaj delikates vitrine. Već sada vidimo da potrošači mnogo ređe idu u kupovinu, ali zbog toga kupuju više. Takođe, ne smemo da zaboravii i na online trgovinu, koja će sve više dobijati na značaju. Kompanije koje se najbrže prilagode ovim promenama izaći će kao pobednici nakon ove globalne krize, za koju se svi nadamo da će ubrzo proći.
