To je juče na panelu „Preoblikovanje logističkih i globalnih lanaca snabdevanja u post pandemijskom svetu”, a koji je održan u okviru skupa povodom obeležavanja godišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih, prenosi Tanjug.
Panelisti su istakli da je osim proizvodnje, veoma važno kako da roba stigne od proizvođača do kupca u što kraćem vremenskom periodu, a kriza izazvana pandemijom zbog čestih zatvaranja i nemogućnosti dostavljanja robe mnogo je koštala.
Predstavnik Milšpeda Branko Todorović istakao je da se i njegova kompanija suočavala sa mnogo problema tokom pandemije i da su morali da menjaju kompletnu organizaiciju posla, dodajući da je najteže bilo ispuniti zahteve klijenata iz automobilske industrije. Istakao je da kada se kod takve industrije kasni, to se ne računa u danima, već u minutima, a penali su ogromni.
Najvažnije pitanje je bilo koji je najbolji način da obezbedimo da roba stigne na finalnu destinaciju, a drugo kako da povećamo zaštitu zaposlenih kako bismo omogućili da kompanija radi i da logistika funkcioniše, rekao je Todorović.
Podsetio je da su neke zemlje svakodnevno menjale načine ulaska u svoju zemlju, i to bez najave, te da zbog toga nekada roba nije mogla da stigne do krajnjeg odredišta. Istakao je da su morali brzo da nuče kako da se prebace na nove uslove i pruže najbolju uslugu.
Ako smo išta naucili tokom ove pandemije, to je da delujemo brzo na svaku promenu koja se desi, rekao je Todorović.
Istakao je da je za region važno zajedničko prepoznavanje dokumenata, raznih sertifikata, kao što stu veterinarski.
Iz DP World-a Majk Baskaran istakao je da logistika utiče na čitav proces trgovine, zato što svako kašnjenje i zastoji podižu cene robe, a to je, dodaje, pokazala kriza izazvana pandemijom, ali i zastoj u Sueckom kanalu.
Istakao je da je važno identifikovati nove procese nabavke, a da su jedan od načina pametna rešenja, kao što su blok čejn ili druge pametne platforme.
Što se tiče visokih cena u logističkom sektoru, Baskaran je kazao da se primećuje da neki cenovni indeksi padaju i da smatra da će se to regulisati u nekom srednjoročnom periodu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković istakao je da postoje različite oblasti u okviru logističkog sektora u kojima postoje problemi, a da bi trebalo više govoriti o humanitarnoj logistici, zelenoj logistici, gradskoj logistici…
Govoreći o ekonomskim migracijama, istakao je da one nisu karakteristične samo za Srbiju, već i za ceo region, ali da postoje sve izvesnije okolnosti kako bi se mladi i obrazovani menadžeri mogli vratiti u svoje zemlje. Istakao je da pojedini fakulteti rade na tome i naveo primer Tehničkog fakulteta iz Novog Sada gde je u IT sektoru osnovano više od 200 starapova bivših studenata ovog fakulteta.
Ukazao je i da osim IT sektora velike mogućnosti za povratak i angažovanje mladih postoji i u oblasti ekonomije,odnosno prodaje prozivoda IT sektora.
Predstavnik Instituta Torlak Sofija Beloica istakla je da je ta institucija dostavila više od tri miliona vakcina do vakcinalnih punktova i da je za to bila potrebna dobra logistika, koja pored toga podrazumeva da mora da bude oprezna, na posebnoj temperaturi, jer su vakcine osetljive.
Istakla je da je za proizvodnju i izvoz vakcina glavni prioritet Torlaka infrastruktura i ulaganje u infrastrukturu, jer te proizvodne fabrike moraju da se usklade sa standarima Svetske zdravstvne organizacije.
Beloica je naglasila da je posebno važno kada država ima proizvođača vakcine, jer to daje sigurnost u snabdevanju ovim važnim medikamentom, a to se, kaže, posebno osetilo u situaciji kao što je sadašnja situacija sa pandemijom koronavirusa.
Izvor: Politika/Tanjug
Foto: Unsplash
