Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs
Koji su trenutno najveći izazovi s kojima se industrija logistike suočava?
Logistika je za poslednjih pet godina preživela svetsku globalnu pandemiju, zatim dva rata, nekoliko manjih sukoba i neminovno je da sva globalna dešavanja utiču na procese i ceo svetski supply chain, što se dalje manifestuje i na ostale industrije. Ključni izazov sa kojim se suočavamo jesu česti poremećaji u lancu snabdevanja jer svake godine imamo neko novo žarište, novi „zatvor“ na morskim prolazima, tako da je s te strane logistika primorana da bude poprilično fleksibilna i spremna na brza rešenja. Glavni izazov je, dakle, prilagođavanje globalnim promenama, tako da i ova godina kao i poslednje četiri, donosi prilično nesigurno okruženje u kome je teško planirati poslovanje. Logistika uz sve to ima i pritisak optimizacije procesa i cena, s druge strane „preti joj“ globalna inflacija, povećanje troškova, manjak radne snage, pogotovo radnika u skladištu i vozača. Rekao bih da se naš sektor nalazi u složenom trenutku. Ne treba zaboraviti ni to da se konstantno vodimo održivim poslovanjem, biramo green transport, prelazimo na obnovljive izvore energije i zaista kao kompanija koja posluje na globalnom nivou, radimo uvek da prepoznamo trendove. Deluje teško, ali nikome nije lako i taj globalni trend konstantnih promena na svim poljima je nešto na šta smo se kao kompanija navikli i u svoj rad i strategiju inkorporirali smo procese, koji nam omogućavaju da se uvek što bolje prilagodimo.
Da li primećujete značajne promene u zahtevima klijenata i potrošača? Kako se prilagođavate tim promenama?
U logistici sam 20 godina i mogu da kažem da klijenti uvek imaju nove zahteve i predloge, što je i očekivano u dinamičnoj industriji kao što je naša. Promene koje nastaju u poslovanju naših klijenata direktno utiču i na naše procese, tako da su prisutni konstantni zahtevi za unapređenjem poslovanja, automatizacijom, bržim izveštavanjem, online praćenjem... Kao kompanija koja je orijentisana na klijente uvek idemo korak ispred i radimo na tome da predvidimo njihove potrebe i unapredimo naše procese, kako bismo uspešno odgovorili na sve njihove zahteve. U kompaniji imamo i odeljenje koje se bavi samo poslovima optimizacije procesa i primene veštačke inteligencije. Dosta ulažemo i koristimo mogućnosti veštačke inteligencije, jer smatramo da su to alati koji su već prilično uticajni u polju supply chain-a. Takođe, e-commerce logistika je u ekspanziji, pogotovo u ovom delu Evrope i menja umnogome sliku distribucije i logistike – prisutno je dosta isporuka na kućnu adresu, mnogo preuzimanja u paket šopovima, smanjen je odlazak u radnje i šoping centre i to su neki trendovi koji dolaze i koji će nas čekati u budućnosti.
Koje tehnologije trenutno imaju najveći uticaj na logistiku?
Upotreba novih tehnologija je neminovno ključna stvar, pogotovo s obzirom na postojeći problem manjka radne snage, koji je već postao hroničan problem. Zato i jeste važna optimizacija procesa i mi u Milšpedu prednjačimo u tome - prvi smo u ovom delu Evrope investirali i implementirali dva savremena sistema za automatizaciju i sortiranje skladišta u našem centru u Krnješevcima. S druge strane, prisutna je i veštačka inteligencija i ubrzavanje procesa - smanjenje dokumentacije i uticaja i broja operacija koje jedan čovek treba da uradi. Ali to svakako ne znači da mi vidimo logistiku bez čoveka. Zapravo, ljudski faktor i IT će biti dve ključne poluge za dalji razvoj industrije. Ono što je još bitno, sa samim dolaskom novih tehnologija, mi pokušavamo da prilagodimo i našu flotu, kroz više vozila na struju, onih koja smanjuju emisiju zagađenja CO2, razvijamo intermodalni transport uz koji je prisutno manje zagađenje. To je i jedan od razloga što smo pre dve godine otvorili intermodalni terminal u Nišu, odakle imamo redovne intermodalne linije ka celoj Evropi i redovne konekcije sa svim lukama u regionu. Rekao bih da je to neki paket u kom mi vidimo budućnost logistike i gde smo dosta investirali poslednjih nekoliko godina: e-commerce logistika, intermodalni transport i automatizacija s veštačkom inteligencijom.
Koliko je održivost prioritet u vašem radu i koje korake preduzimate ka zelenijim rešenjima?
Prošle godine objavili smo Izveštaj o održivom poslovanju za 2023. godinu. Dosta smo tome posvećeni, i ne samo formalno, već zaista to vidimo kao važan korak u našem razvoju na duge staze, tako da nam je ideja da nastavimo po planu koji smo usvojili. Implementacija solarne elektrane u logističkom centru u Krnješevcima, koja je doprinela smanjenju sopstvene potrošnje električne energije iz mreža za 34 odsto, integracija zelenih tehnologija i optimizacija transportnih modela predstavljaju neke od najznačajnijih uspeha Milšped Group na ovom polju. Postavili smo i dugoročne ciljeve, među kojima je i povećanje upotrebe železničkog transporta kao održivog načina prevoza robe, sa planom da se do 2030. godine 38 % obima drumskog transporta iz 2022. preusmeri na železnički saobraćaj.
| Kao kompanija koja je orijentisana na klijente uvek idemo korak ispred i radimo na tome da predvidimo njihove potrebe i unapredimo naše procese, kako bismo uspešno odgovorili na sve njihove zahteve. |
Gde vidite logističku industriju za 5 ili 10 godina? Šta smatrate ključnim inovacijama koje će oblikovati budućnost logistike?
Voleo bih da vam kažem gde je vidim do kraja ove godine, ali čak bi bilo teško i takvu prognozu pružiti. Suštinski, očekujem i dalje ubrzanje sektora. Na globalnom tržištu, dešavanja u Americi, Kini i Evropi brzo se prelivaju sa jednog na drugi kraj planete i veoma je turbulentno i neizvesno, što će zaključiti svako ko pročita dnevne naslove.
Inače, nevezano od dnevnih dešavanja uveliko se već radi na ubrzanju carinskih procedura, protoka vozila i robe, na globalnom nivou velike brodske kompanije već nekoliko godina rade sa ozbiljnim block chain projektima i već ih primenjuju. Ono što je dobro, to je da protok robe ne može da stane, toga će uvek biti, menjaju se lokacije, gde, ko i šta transportuje, ali posla će biti. Neće biti dovoljno kadrova, to je ono što je definitivno veliki problem. Jednostavno, logistika se poprilično ubrzala i ne vidim način da uspori na svom putu razvoja jer promene nastupaju iz godine u godinu. Ali to je trend koji se dešava i oko nas, u svim industrijama, pa se tako očekivano svi tehnološki noviteti preslikavaju i kod nas, u logistici. Na nama je samo da pokušamo da budemo spremni za sve te promene i da ih koliko je moguće uspešno predvidimo.
Šta vas je lično privuklo ovoj industriji?
Moram da priznam da kada sam upisao Saobraćajni fakultet, logistika i supply chain nisu bili ni blizu ovom nivou na kom su danas. Ali imao sam neki osećaj da je to nešto što je u povoju i što može da bude interesantno i sa te strane imao sam sreću. S druge strane, zavoleo sam ovaj posao jer je veoma izazovan, fleksibilan i nepredvidiv, svaki dan donosi nešto novo, konstantno morate da radite na sebi i na unapređenju svog rada. Nemate mira jer ako postanete pasivni, nestaćete. I to je ono što je dobro. Interaktivno je, živo, nikada nije dosadno. Lep je posao i danas preporučujem mnogima da se bave logistikom.
Koje veštine smatrate ključnim za uspeh u vašoj ulozi?
Sve počinje od odnosa sa ljudima. Da bi neko vodio tim, mora da ima širu sliku i da ume da razvija ljude i to je ključno. Poređenja radi, da recimo bude kao neki trener u košarkaškom klubu koji mora da zna šta svaki od njegovih pet igrača radi na terenu u svakom trenutku i da bude podrška, ali i potpora za korekcije kada nešto pogreše, kao i da ih naravno i nagradi kada urade dobru stvar. Uspeha nema bez socijalnih veština, dobre komunikacije sa klijentima, ali prvenstveno bez ambicija. Čovek mora da bude ambiciozan i da gradi tim oko sebe. Ključ je u timu. Ja sam pre 20 godina bio 240. zaposleni, a danas nas je više od 4.400 zaposlenih u Milšped grupi, sa 15 tržišta na nekoliko kontinenata. Iako smo mnogo porasli i koliko god bili korporativna kompanija danas, nastojimo uvek da održimo sa svim našim zaposlenima bliže odnose od običnih poslovnih.
Postoji li iskustvo ili projekat na koji ste posebno ponosni?
Bilo je mnogo procesa outsourcing-a logistike po Srbiji i okruženju na kojima sam radio, ali izdvojio bih projekat outsourcing logistike u kompaniji Knjaz Miloš u Aranđelovcu. U toj kompaniji sam radio i svoj diplomski rad. Ovaj projekat je bio, sa moje tačke gledišta, prekretnica za kompaniju Knjaz Miloš, koja od tada multiplira količine proizvodnje, a posle naših 10 godina partnerstva siguran sa da ih očekuje još ozbiljniji rast, znajući ozbiljnost i posvećenost njihovog menadžmenta i vlasničke strukture. Taj projekat je meni privatno bio od posebnog značaja jer potičem iz Aranđelovca, a i u poslovnom pogledu bio je izuzetno komplikovan – rađen je outsourcing svih logističkih operacija, skladištenja, distribucije, povratne logistike, IT sistemske integracije - i sve je to trebalo uraditi tokom tri meseca. Partnerski odnosom i poverenjem timova obe kompanije, projekat je sproveden i završen po najvećim standardima.
Foto: Saša Knežević, Skart media
