Ta poruka je već odavno poznata u političkom, a posebno u privrednom životu Balkana. Tamo se sada primenjuju drugi koncepti kako bi se maksimalno približili EU. Primer za to je saradnja privrednih komora regiona pod nazivom „Investicioni forum zapadnobalkanske šestorke“. Tu su se okupile Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija, kako bi ekonomskim putem postigle ono što političkim putem prečesto ne uspeva: prevazilaženje granica i sukoba. Zbog toga je ovo telo, iako se formalno bavi samo ekonomskim pitanjima, visoko politički obeleženo, piše Martens.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je i predsednik Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana, kaže da ovaj forum od osnivanja 2017. promoviše prednosti regionalne saradnje. Čadeža FAZ opisuje kao pragmatičara od koga nećete čuti nacionalističke izjave, koji ima dobru saradnju sa predsednikom Srbije.
Srednjoročni cilj našeg investicionog foruma je ujedinjenje Zapadnog Balkana u jedno tržište, što ne treba mešati sa Cefta sporazumom. Uz dužno poštovanje za sve tadašnje pokušaje – oni su kao "lanjski sneg“, kaže Čadež i dodaje da se ovde ne radi o uzajamnim sporazumima, već o formiranju zajedničkog tržišta sa skoro 18 miliona građana, što je više od broja stanovnika većine članica EU.
Cilj Foruma je i da u politici i društvima promoviše uvođenje „četiri slobode“ u regionu, odnosno slobodno kretanje robe, kapitala, usluga i ljudi.
Ovo je istovremeno i najbolji način da se približimo EU kroz stvarne reforme. Udruživanje treba da se odvija u skladu sa standardima EU uz očekivanje da će se državama po ispunjavanju svih uslova dozvoliti i pristup unutrašnjem tržištu EU sa njegovim ogromnim potencijalom, kaže Čadež.
FAZ navodi i da je u interesu EU da ovakav način udruživanja ponudi državama Balkana, jer Brisel može samo kroz realističan i nagrađujući cilj da povrati svoj uticaj u regionu, koji u sve većoj meri gubi. Prema rečima Čadeža, region istovremeno treba više da promoviše prednost svojih lokacija, koja se 2020. pokazala jasnije nego ikada, a to je geografska blizina EU.
Pandemija je stavila do znanja mnogim zapadnoevropskim koncernima koliko su globalni lanci snabdevanja osetljivi. Ali sada, umesto da premeste proizvodnju iz Azije nazad u zapadne zemlje gde su plate visoke, Balkan bi mogao da ponudi atraktivna rešenja. To pokazuju i investicije evropskih kompanija u Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana u protekle četiri godine, kaže Čadež.
Nemački dnevnik zaključuje da će se svakako raditi na tome da se prevaziđu politički sukobi regiona kroz projekat zajedničkog tržišta – po uzoru na EU, čijem unutrašnjem tržištu Zapadni Balkan želi da se priključi. Ovo je dug put, ali u dogledno vreme realističniji od pregovora o članstvu sa EU onako kako su vođeni na dosadašnji način, a koji, ako sagledamo stanje stvari, uvek vode do novih razočarenja.
Izvor: PKS
Foto: InStore