Deloitteovo istraživanje o stavovima milenijalaca i pripadnika generacije Z Millennial Survey 2021, čije je ovo deseto izdanje, otkriva da ispitanici svoju energiju usmeravaju na značajniju akciju – povećanje političkog učešća, usklađivanje potrošnje i izbora karijere sa sopstvenim vrednostima, i podsticanje promena kada je reč o društvenim pitanjima koja su im najvažnija. Zauzvrat, kao što smo tokom godina više puta utvrdili, ove generacije očekuju da institucije kao što su vlade država i kompanije urade više.
Već deset godina Deloitte sprovodi istraživanje o stavovima milenijalaca i pripadnika generacije Z, njihov život se promenio, ali vrednosti za koje se zalažu su veoma postojane. Oni su održali svoj idealizam, svoju želju za boljim svetom, i svoje uverenje da kompanije treba da urade više da pomognu društvu u kome posluju, rekao je Ivan Stefanović, rukovodilac u Sektoru za konsalting.
Pitanje životne sredine ostaje u vrhu liste prioriteta
Klimatske promene i zaštita životne sredine bile su na vrhu liste ličnih briga milenijalaca pre godinu dana. Međutim, ne iznenađuje činjenica da su im zbog situacije sa pandemijom sada najveće brige u vezi sa zdravljem i zaposlenjem. Ipak, njihova stalna usredsređenost na pitanja životne sredine (koja je ove godine na trećem mestu ličnih briga) i činjenica da je to i dalje tema broj 1 za generaciju Z, pokazuje koliko je ovo pitanje važno za mlađe generacije.
Mnogi veruju (37% milenijalaca i 40% pripadnika generacija Z) da će se više ljudi obavezati da će preduzeti mere u vezi sa ekološkim i klimatskim pitanjima nakon pandemije. To može podrazumevati različite aktivnosti, od recikliranja, preko veće upotrebe javnog prevoza, do promene njihovih prehrambenih i kupovnih navika. Kao potrošači, milenijalci i pripadnici generacije Z nastavljaju da donose odluke usklađene sa svojim vrednostima. Više od četvrtine ispitanika kaže da je uticaj kompanija (i pozitivan i negativan) na životnu sredinu uticao na njihove odluke o kupovini.
Međutim, otprilike 60% milenijalaca i pripadnika generacije Z strahuje da će kompanije biti manje posvećene rešavanju problema životne sredine i klimatskih promena, budući da se poslovni lideri suočavaju sa brojnim ekonomskim izazovima koje donosi pandemija.
Ističe se rastuća potreba da se kompanije fokusiraju na brigu o mentalnom zdravlju svojih zaposlenih
Pandemija COVID-19 donela je neizvesnost i strah – 41% milenijalaca i 46% pripadnika generacije Z oseća da je pod stresom sve vreme ili veći deo vremena. Ispitanici su kao primarne izvore stresa naveli dugoročne finansije, brigu za porodicu i izglede za posao.
Otprilike trećina svih ispitanika - 31% milenijalaca i 35% pripadnika generacije Z - uzela je odmor sa posla zbog stresa i anksioznosti izazvane pandemijom. Međutim, gotovo polovina ove grupe dala je poslodavcu drugačiji razlog odsustva, verovatno zbog stalne stigme oko mentalnog zdravlja. U stvari, samo 38% milenijalaca i 35% pripadnika generacije Z se osećalo dovoljno komforno da otvoreno razgovaraju sa svojim nadređenima o stresu koji osećaju. A otprilike 40% kaže da se njihovi poslodavci nisu dobro pokazali u kada je reč o podršci mentalnom zdravlju tokom pandemije.
Negovanje otvorenih i inkluzivnih radnih mesta, na kojima se ljudi osećaju prijatno kada govore o stresu, anksioznosti ili drugim izazovima na polju mentalnog zdravlja sa kojima se suočavaju, je presudno, rekao je Stefanović. „Poslodavci su odgovorni za stvaranje radnog okruženja koje brine o mentalnom zdravlju i dobrobiti zaposlenih i omogućava im da napreduju.
Pandemija pojačava finansijske brige i zabrinutost zbog društvene nejednakosti
Pandemija COVID-19 povećala je neizvesnost milenijalaca i pripadnika generacije Z kada je reč o njihovoj finansijskoj budućnosti. Dve trećine svih ispitanika kaže da se „često brinu ili su pod stresom“ zbog svoje finansijske situacije. Isti broj kaže da ih je pandemija dovela do ponovne procene i promene njihovih finansijskih ciljeva.
Samo 36% milenijalaca i 40% pripadnika generacije Z veruju da će se njihova lična finansijska situacija popraviti do 2022. godine.
Iako sve više brinu o ličnim finansijama, nejednaka raspodela bogatstva ih takođe opterećuje kao značajnija društvena tema. Dve trećine anketiranih milenijalaca (69%) i pripadnika generacije Z (66%) smatraju da se bogatstvo i prihod nejednako raspoređuju u čitavom društvu.
Mnogi veruju da je možda potrebna intervencija vlade za podsticanje promena. Gotovo trećina je glasala ili, na neki drugi način podržala političare koji žele da smanje nejednakost u prihodima.
Poverenje u kompanije i njihovo poslovanje nastavlja da opada, kao i lojalnost u odnosu na poslodavca
U skladu sa stalnim padom tokom poslednjih nekoliko godina, manje od polovine ispitanih milenijalaca (47%) i pripadnika generacije Z (48%) misle da kompanije imaju pozitivan uticaj na društvo. To je prvi put da je ta cifra pala ispod 50%. Treba napomenuti da je od 2017. opala za skoro 30 procentnih poena.
Lojalnost poslodavcu je takođe malo opala u odnosu na prošlu godinu. Više milenijalaca i pripadnika generacije Z bi, ako im se ukaže prilika, napustilo svoje trenutne poslodavce u roku od dve godine (36% i 53%, u poređenju sa 31% i 50% u 2020. godini), dok približno isti broj kaže da planira da ostane najmanje pet godina (34% milenijalaca, 21% pripadnika generacije Z). I, 44% milenijalaca i 49% pripadnika generacije Z kažu da su doneli odluku o vrsti posla za koji su spremni da rade i organizacijama za koje su spremni da rade na osnovu njihove lične etike u poslednje dve godine.
Tokom godina, ovo istraživanje neprekidno pokazuje da su milenijalci i pripadnici generacije Z vođeni vrednostima i orijentisani ka akcijama, te se drže odgovornim i za poslovanje. Čak i tokom teške godine, oni nastavljaju da insistiraju na pozitivnim društvenim promenama. Kompanije koje dele ovu viziju i podržavaju ih u njihovim naporima da stvore bolju budućnost imaće prioritet kao poslodavci, rekao je Stefanović.
Izvor: InStore
Foto: Unspalsh
