To udruženje je uputilo zahtev Vladi Srbije i ministarstvima unutrašnje i spoljne trgovine, finansija i poljoprivrede da odmah ukine ovu uredbu kojom su propisane maksimalne proizvođačke i maloprodajne cene. I to za pakovanja brašna od kilograma (T-400 i T-500) ili da tu uredbu ne produžava posle 28. februara ove godine.
Ukoliko se to ne dogodi, Žitounija, kako se navodi u saopštenju, predlaže da na prvoj narednoj sednici vlade izmeni uredba i da proizvođačka cena brašna T-500 (pakovanje od kilogram) bude povećana sa 40,9 na 45 dinara, a brašna T-400 sa 45 na 52 dinara. Praktično, zahtev je da se cene uvećaju u proseku za oko pet dinara.
Osnovni razlog, kako se navodi, za podnošenje ovog zahteva jeste to što je mesečni ekonomski efekat na uštede porodičnog domaćinstva minoran i iznosi svega oko 23 dinara, ali proizvođačima malih pakovanja brašna uredba pravi značajne ekonomske štete. Drugi razlog je što je rast cena pšenice u međuvremenu (od žetve do danas) i ona je povećana za oko 20 odsto.
Direktor Žitounije Zdravko Šajatović rekao je za Politiku da ovaj zahtev nema veze sa pekarstvom jer ta industrija nabavlja brašno u velikim pakovanjima od 25 i 30 kilograma, već da je predlog ukidanje uredbe za mala pakovanja od kilogram koja su namenjena maloprodaji ili minimalna korekcija cena.
To će, kako kaže, prema mišljenju ovog udruženja zaista malo uticati na budžet potrošača, ali će zato imati pozitivan efekat na mlinsku industriju koja trpi štetu. Zapravo pogođeno je, kako napominje, 14 ili 15 mlinova u Srbiji koji proizvode brašno u malim pakovanjima namenjenim domaćinstvima.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
