Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs
Kako biste opisali današnju trgovačku scenu u našoj zemlji?
Moje mišljenje je da je trgovačka scena u Srbiji vrlo dinamična i raznovrsna. Dominiraju veliki trgovinski lanci, što domaći, što strani, koji pružaju veoma šarenoliku ponudu prehrambenih i neprehrambenih proizvoda. Bez obzira što oni dominiraju, lokalne trgovine zauzimaju značajno mesto na tržištu, jer su “komšijske” prodavnice ono što je kupcima privlačno, zbog prisnijeg odnosa sa prodavcima i brže i jednostavnije usluge. Sve to zajedno doprinosi stvaranju lojalnosti i poverenja kupaca.
Da li postoji nešto što biste voleli da bude prisutno i kod nas, a poznato vam je već da primenjuju trgovci u svetu ili regionu?
Tržišna scena u Srbiji se odavno prilagodila globalnim promenama i sve više se usvajaju svetski standardi, primenjujući savremene norme i pravila ponašanja u svom poslovanju. Prema mom mišljenju, ne odstupamo mnogo od evropskih zemalja po pitanju razvoja i primene novih tehnologija i tehnika, obuci kadrova, ali još u nedovoljnoj meri, te su potrebne stalne obuke i usavršavanja. Akcenat bi trebalo da bude na usavršavanju malih lokalnih trgovina, jer trgovinski lanci već imaju razvijenu svest o fakorima koji utiču na unapređenje prodaje.
Na šta odmah obraćate pažnju kada uđete u neku trgovinu?
Kad uđem u prodavnicu prvo što zapazim je higijena i urednost objekta. Veoma mi je bitno da su i objekat i izložena roba čisti, vidljivi, da su artikli pristupačni i da su cene usklađene. Jedan od bitnih fakora su i gužve na kasama, gde dugi redovi izazivaju negativan efekat na kupce, naročito ako postoji mogućnost rada više kasa.
| Akcenat bi trebalo da bude na usavršavanju malih lokalnih trgovina, jer trgovinski lanci već imaju razvijenu svest o fakorima koji utiču na unapređenje prodaje. |
Koji su, prema vašem mišljenju, najveći nedostaci našeg trgovačkog sektora?
Najveći nedostatak je kupovna moć građana, koja je na veoma niskom nivou, što i te kako utiče na obim prodaje. Prodaja se, uglavnom, svodi na kupovinu osnovnih životnih namirnica i sredstava za ličnu higijenu, a robe uske potrošnje se veoma često prodaju na akcijama i velikim godišnjim popustima (Black Friday...). Takođe bih kao nedostatak navela i nedovljno obučen kadar, čestu neusklađenost cena, koja je više izražena u većim trgovinskim centrima u odnosu na manje, kao i nespecijalizovanost određenih robnih grupa, kao što su npr. veganski i organski proizvodi koji još uvek nisu zastupljeni na tržištu u onoj meri koliko bi trebalo, a imaju velik potencijal...
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama – kako unaprediti sektor?
Kao što sam u ranijem izlaganju navela uklanjanje većine nedostataka kao i poboljšanje unapređenja sektora trgovine, možemo postići konstantnim obukama, edukacijama i motivisanjem zaposlenih, usvajanjem novih znanja i veština, kao i stalnoj težnji ka usavršavanju i napredovanju, korišćenjem novih tehnika i tehnologija kako u sektoru prodaje, tako i u sektoru nabavke, distribucije i same proizvodnje proizvoda, jačanje ,,komšijskih'' prodavnica, pružanje podrške i forsiranje domaćih proizvoda. Jedan od najbitnijih, prema mom mišljenju, je bolji pristup, osluškivanje, prilagođavanje i omogućavanje ispunjenja zahteva potrošača i kupaca, stvarajući pozitivan i lojalan međusobni odnos.
