Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs
Poslovnu karijeru je započela u sektoru finansija, u beogradskoj centrali kompanije Deloitte, da bi je nastavila u sektoru telekomunikacija u okviru A1 kompanije, gde je provela 10 godina vodeći timove na tržištima Srbije i Slovenije i fokusirajući se na biznis transformaciju, omnichannel strategije, digitalno korisničko iskustvo i projekte digitalizacije. Dalji karijerni put, pre Stokholma, je nastavila kao rukovodilac digitalne funkcije za jugoistočnu Evropu u PMI-u.
Jelena priznaje da, u trenutku kada joj je život „servirao“ ponudu za nastavak karijere u Švedskoj, nije bilo lako doneti odluku i da je bilo puno nedoumica: Nijedna odluka koja uključuje preseljenje, posebno sa porodicom, nije laka. Međutim, ja sam osoba koja voli izazove i smatra da je promena jedina konstanta. Uvek sam verovala da prilike koje donose lični i profesionalni rast zahtevaju izlazak iz zone komfora. Upravo zato, uprkos svim neizvesnostima, odlučila sam se na ovaj korak. Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez podrške porodice i prijatelja, koji su moj stub oslonca.
Kako nam kaže, njen trenutni život u Stokholmu se u mnogim aspektima razlikuje od života u Beogradu. Stokholm nudi visok standard života sa izvrsnim javnim uslugama i čistim okruženjem, veliki je fokus na održivosti i zelenoj energiji, što ga čini jednim od najviše rangiranih gradova na svetu, posebno za porodice. Stokholm nudi bogastvo kulturnih aktivnosti i muzeja, ali bih pre svega istakla mnoštvo parkova, kako u samom gradu tako i po celom arhipelagu, što nam dozvoljava da mnogo više vremena provodimo u prirodi. Klima se značajno razlikuje, dok su zime mnogo duže i hladnije, leta su mnogo prijatnija i dozvoljavaju kupanje na mnogobrojnim plažama bez drastično visokih temperatura sa kojima se ovog leta suočio Beograd, otkriva nam ona.
Što se tiče razlika u samom poslovnom svetu, kaže da su one najveće u poslovnoj kulturi i pristupu poslu. Prema njenim rečima, u švedskoj poslovnoj kulturi postoji jak naglasak na timski rad i postizanje konsenzusa, prilikom čega se svi članovi tima podstiču da iznesu svoje mišljenje i daju doprinos rešavanju problema, menadžeri se vide kao facilitatori, a ne kao autoriteti: Sastanci su često neformalni i više se fokusiraju na samu diskusiju i uključivanje svih relevatnih članova tima. Menadžeri nastoje da podstaknu timove da samostalno donose odluke, postoji otvorenost za preuzimanje rizika i unapređenje kroz učenje na greškama.
Ističe, takođe, da je snažan naglasak na ravnoteži između poslovnog i privatnog života, pa recimo dostupnost članova tima van radnog vremena nije očekivana, dok je samo radno vreme vrlo fleksibilno i podređeno porodičnim obavezama.
Ne treba ni zanemariti činjenicu da rad u inostranstvu otvora priliku da se povežete sa kolegama i profesionalcima iz celog sveta, što vam dugoročno može otvoriti vrata za nove prilike i napredovanje. |
Kako nas naša sagovornica podseća, Švedska je poznata po visokom nivou inovacija i tehnološkog razvoja (primeri - Spotify, Klarna) i kao takva ima snažan ekosistem start-up kompanija, visoka ulaganja u istraživanja i podršku države za tehnološke inovacije. Verujem da se može dosta naučiti iz srpskog preduzetničkog duha, spremnosti na preuzimanje rizika i kreativnosti. Srpsko poslovno okruženje, posebno IT i digitalni sektor, doživelo je značajnu transformaciju i značajan rast poslednjih godina. IT/digitalni sektor je postao jedan od najvažnijih i najdinamičnijih segmenata srpske privrede, sa snažnim obrazovnim sistemom koji proizvodi visokokvalifikovane stručnjake, koji se visoko kotiraju i na evropskom tržištu rada. Švedska svakako može učiti o agilnosti u poslovanju i implementirati strategije koje omogućavaju brže prilagođavanje promenama u tehnologiji i tržišnim uslovima, smatra ona.
Takođe, ističe da je nivo kompetencija u IT/digitalnoj sferi u Srbiji na veoma visokom nivou i dodaje: Poslovno okruženje u Srbiji je značajno dinamičnije, što pruža mladim ljudima prilike da razvijaju svoje kompetence i dobiju relevatno radno iskustvo kroz mnogo dinamićniju poslovnu sredinu, čime se vrlo visoko kotiraju na razvijenim tržistima, kao što je švedsko.
Rad u internacionalnoj kompaniji u njenom iskustvu nosi sa sobom niz prednosti, ljudi iz različitih kultura donose različite pristupe problemima i kreativna rešenja, generiše se mnoštvo ideja i inovacija. Kaže, ipak, da je moguće da nekad iskrsnu izazovi u komunikaciji i da kulturne razlike mogu uticati na način na koji se informacije interpretiraju, uprkos tome što je engleski zvanični poslovni jezik: Potrebno je vreme da se prilagodite različitim načinima rada i pristupa, što može biti izazovno u početku. Na primer, u danskoj poslovnoj kulturi, očekivano je da izrazite svoje mišljenje, čak i kada je u suprotnosti sa stavom većine, bez obzira na hijerarhiju. Odgovornost manadžmenta je da razmotri sve iznete argumente i sukobi mišljenja se vide kao konstruktivni jer vode boljem donošenju odluka.
Jelena na ulicama Stokholma
Nostalgija „pokuca“ s vremena na vreme na njena vrata. Osim porodice, prijatelji su njen ključni stub oslonca, pa joj nedostaju zajednička druženja, i iako je uspostavila redovnu virtuelnu komunikaciju sa njima, i dalje nekad ima momente nostalgije. Kaže i da koristi svaki slobodan trenutak da organizuje njihove posete i, naravno, čim joj se ukaže prilika voli da dođe u Beograd na par dana.
Od lepih iskustava sa nove adrese izdvaja posebno činjenicu da nema potrebu za korišćenjem automobila: Stokholm, za razliku od svakodnevnog života u Beogradu, ne karakterišu velike gužve u saobraćaju, dok gradski prevoz, kao i opcije Uber/Bolt, pokrivaju sve naše potrebe. Neprijatna iznenađenja za sada nisam imala, ali bih mogla da izdvojim činjenicu da se u toku zimskog perioda stanovi ne greju iznad 20 stepeni i da je to definitivno nešto što zahteva dodatno navikavanje i mene i moje ćerke u ovom novom životu.
Budućnost Mislim da svi razmišljamo o budućnosti, posebno u svetu koji se menja brže nego ikada ranije. Razmišljanje o budućnosti je ključno, jer će vam pomoći da postavite ciljeve i usmerite svoju karijeru u željenom pravcu, ali i pomoći da identifikujute znanja i kompetence koja treba da razvijete. Nije uvek neophodno imati precizan plan, ali je korisno da imate okvirnu ideju o pravcu u kojem želite da se krećete, posebno ako on podrazumeva nastavak karijere van granica Srbije. U ovom trenuku bih volela da svoju karijeru u sledećih pet, šest godina nastavim da razvijam na evropskim tržištima, i ukoliko se pruži prilika, iskoristim stečeno iskustvo da nastavim karijeru u Beogradu. |
Kada bi trebalo da posavetuje nekoga u vezi sa odlaskom iz Srbije i nastavkom karijere u inostrasntvu, kaže da smatra da je svaka takva odluka vrlo lična, i da zavisi od mnogih faktora. Ja verujem da je svako iskustvo, ukoliko ste spremni da učite i razvijate se, vredno i može otvoriti nove mogućnosti za napredak. Morate biti spremni da se prilagodite i učite, jer će vam to omogućiti da se lakše integrišete i ostvarite uspeh. Ne treba ni zanemariti činjenicu da rad u inostranstvu otvora priliku da se povežete sa kolegama i profesionalcima iz celog sveta, što vam dugoročno može otvoriti vrata za nove prilike i napredovanje. Nastavak karijere van Srbije može biti jedno od najbogatijih iskustava u karijeri, bez obzira da li planirate da ostanete u inostranstvu ili ga vidite kao stepenik u građenju karijere u Srbiji, poručila je na kraju našeg razgovara Jelena.
Foto: privatna arhiva