Summi1
Summit2

Ciljevi ESG tranzicije kao deo Legal&Compliance programa

COMPLIANCE

Iz ugla stručnjaka

25.09.2024

Već smo definisali pojam - compliance – investicija kojom kompanije usklađuju poslovanje sa regulativom, umanjuju rizike od kazni, čuvaju ugled i grade veliki deo korporativne kulture. Iako se smatra da je ovaj element poslovanja određena vrsta „nadogradnje“, u današnjem kontekstu - vrlo bitno je znati da je to i obavezan činilac uveliko prisutne ESG tranzicije.

Autor: Verica Aljinović, konsultant, In-House Legal & Compliance expert, Valec

Dakle, potreba za znanjem i praktičnim delovanjem je stigla. Iz tog tazloga, pored aktivnosti u usklađivanju sa „E“ ili dela koji se odnosi na životnu okolinu, podjednako bitni postaju „S“ ili socijalni i „G“ ili upravljački deo. Podsećanja radi:

Socijalni činilac predstavljaju sledeći elementi: 

-          ljudska prava, uslovi rada, bezbednost i zdravlje, različitost i inkluzija, angažovanje u zajednici.

Dok, upravljački činilac predstavljaju sledeći elementi: 

-          kontrola i upravljanje rizicima, etička načela i kodeksi, pitanja antikorupcije, mita i sukoba interesa i struktura upravljačkih organa, transparentnost rada, mogućnost pritužbi i izveštavanje.

Hajde da se osvrnemo na glavne EU regulatorne osnove ovog pravca i razvoja?
U Evropskoj uniji (EU) su usvojene mnoge Direktive koje u sebi obuhvataju obaveze sa „S“ i „G“ činiocima, odnosno – Legal Compliance obaveze. Takođe, pojedine zemlje su počele da primenjuju ekstrateritorijalni pristup u obavezi dubinske analize operacija svojih zavisnih kompanija (podružnica) i poslovnih entiteta i van matične države. O nekima od njih dajem kratak osvrt:

- Direktiva o dubinskoj analizi korporativne održivosti (EU Corporate Sustainability Due Dilligence Directive) usvojene od strane Evropskog parlamenta u toku ove godine - ustanovljava pravnu odgovornost za velike korporacije i njihove lance snabdevanja i usaglašavanje podrazumeva čitav set aktivnosti. Članice Evropske Unije imaju rok do 26. jula 2026. godine da usvoje zakone u koje će inkorporirati odredbe ove Direktive u nacionalna zakonodavstva, a zatim će prve kompanije na „udaru“ ove Direktive biti one sa najvećim prometima i brojem zaposlenih – počev od juna 2027. godine, pa nadalje. Značajan broj velikih kompanija kao i one osnovane van EU, a koje su aktivne u EU, pored obaveze definisanja tranzicionog plana za klimu, moraće podjednako da ispitaju svoje lance snabdevanja i distribucije širom sveta, pa tako i u Srbiji. Ovo podrazumeva adekvatnu analizu rizika duž celog lanca snabdevanja (odnosno „S“ i „G“ aspekta) u smislu nadzora, prevencije i poboljšanja poštovanja praksi koje utiču kako na životnu okolinu, tako i na društvo i ljudska prava. U tom smislu, potreban je nadzor i evaluacija kako bi se eventualna odstupanja identifikovala i kako bi se preduzele aktivnosti da se neusaglašenosti otklone.

- EU Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (EU Directive on corporate sustainability reporting) – koja je stupila na snagu 2023. godine obavezuje velike kompanije i velike-kompanije listirane na berzama da objave informacije – uticaj njihovih aktivnosti na ljude i okolinu, rizike vezano za iste i prilike za unapređenje. Možemo uočiti da su i u Srbiji velike kompanije počele da izveštavaju javnost o ovoj temi, s obzirom na to da ova Direktiva utiče i na i non-EU kompanije koje ostvaruju određeni promet u EU. 

- EU Direktive o krčenju šuma na osnovu koje će kompanije u Srbiji koje izvoze svoje proizvode na tržište Evropske unije koji troše dobra povezana sa krčenjem i degradacijom šuma - kao što su: stoka, drvo, kakao, soja, palmino ulje, kafa, kaučuk i proizvode dobijenim od ovih sirovina, morati da sprovedu analizu u lancu snabdevanja kako bi osigurale da ta dobra nisu rezultat nedavnih (posle 31. decembra 2020. godine) krčenja i degradacije šuma ili kršenja lokalnih zakona o zaštiti životne sredine i društva. Dakle, od 30. decembra 2024. godine, odnosno 30. juna 2025. godine, za mikro i mala preduzeća biće zabranjeno slobodno plasirati proizvode na tržište EU ako nemaju oznaku da su proizvedene „bez krčenja šuma“, u skladu sa relevantnom regulativom zemlje proizvodnje i pokrivene izjavom o dužnoj pažnji (due dilligence) koja ukazuje na ispitan zanemarljiv rizik od neusaglašenosti ili non-compliance-a. Ova Direktiva obuhvata izuzetno širok spektar proizvoda – od mesa, pa sve do knjiga.

- EU Direktiva o uzbunjivačima doneta 2019, sa obavezom implementacije u nacionalna zakonodavstva do kraja 2021. Ovom Direktivom uvode se minimalni standardi zaštite uzbunjivača kao i procedure i kanali za prijave. Iako se ova Direktiva ne primenjuje u Srbiji, sve više možemo primetiti da inostrane kompanije i u Srbiji počinju da uvode anonimne kanale dojave za neusaglašenosti, usled potrebe na koje njihove osnivače u okviru EU obavezuju propisi.

ESG je uveo merljive obaveze kompanijama za postavljanje i ispunjenje jasnih ciljeva održivosti. Stoga, ESG tranzicija je već uticala na mnoge kompanije, tj. transformaciju struktura i upravljanje u kompanijama.

Povrh EU direktiva, bitno je pomenuti i Zakone nekih država Članica EU, konkretno Nemačke, usvojene tokom 2023. godine koje - s obzirom značaj trgoviske i privredne aktivnosti Republike Srbije sa ovom državom. Tako na primer, Zakon o lancima dobavljača Nemačke (German Supply Chain Act) takođe podrazumeva mnoge aktivnosti na analizi i preispitivanju praksi i načina rada nemačkih privrednih entiteta koji posluju u Srbiji (predstavništva, ogranci, zavisna društva nemačkih privrednih društava), ali i njihovih ugovorih partnera. Iako je prakse malo, neke nemačke kompanije sa poslovima i operacijama u Srbiji, već su krenule u analize svojih operacija i lanaca snabdevanja. To utiče i na privredna društva - partnere nemačkih kompanija, koja takođe moraju da se prilagode zahtevima ove regulativa, obzirom na obaveze svojih nemačkih partnera i u tom kontekstu će morati da prihvate i dodatne ugovorne obaveze.

Kakvu promenu donošenje ovih Direktiva donosi?
U bliskoj prošlosti kompanije su mogle zaštititi svoju odgovornost u smislu poštovanja određenih standarda – obezbeđivanjem dobijanja određenih sertifikata. Međutim u kontekstu budućeg poslovanja - to postaje nedovoljno. Saglasno ovim Direktivama, odgovornost treba da se vrati unutar sistema, te svaki sistem, odnosno kompanija – mora dubinski „pretresati“ svoje operacije i prakse i njihovu održivost, te raditi to na redovnoj osnovi.

Kako osigurati da su socijalni i upravljački aspekti ESG-a zastupljeni u strategiji kompanije?
ESG je uveo merljive obaveze kompanijama za postavljanje i ispunjenje jasnih ciljeva održivosti. Stoga, ESG tranzicija je već uticala na mnoge kompanije, tj. transformaciju struktura i upravljanje u kompanijama. Ustanovljeni su novi sektori i pozicije. Međutim, bitno je osigurati ispravno postavljanje ciljeva, preglednost i strukturu progresa u konkretnim zahtevima/izazovima, kao i kontunuirane aktivnosti organizacije. Jedan od efikasnih načina kako se ovo postiže je kreiranje compliance programa. Upravo to treba da osigura da se ciljevi protežu kroz čitavu sferu poslovanja (od nabavke, preko proizvodnje do prodaje), da se obezbedi njihov redovan pregled i adresiraju mere unapređenja. Osim ispravno identifikovanih ciljeva, bitno je da je on pregledan i jasan.

Dakle, potrebno je sagledati delatnost kompanije, vrednosti, ESG zahteve i pristupiti odabiru kontrolnih tačaka koje će sumirati opseg delatnosti i načina rada. Početna tačka za sve je analiza trenutnog stanja u kompaniji (koji sagledava i rizike) u odnosu na željeno stanje usaglašenosti u poslovanju tzv „GAP analiza“ od strane stučnjaka u odnosu na delatnost i prakse, te pristupiti sledećim koracima:

1.      Donošenje procedura.

2.      Obezbediti upravljački kontekst – redovan pregled stanja usaglašenosti.

3.      Obezbediti informisanje i edukaciju zaposlenih (treninzi, obaveštenja).

4.      Obezbediti kanale komunikacije za prijavu neusklađenosti.

5.      Periodično vršiti nadzor.

6.      Aktivno sprovoditi usklađenost - adresirati neusklađenost  jasnim merama.

7.      Obezbediti brze i jasne odgovore na neusklađenosti.

Da li smo postavili proces da on osigurava kontinuiran napredak, ispravno idetifikovali GAP-ove i ciljeve? To je svakako pitanje koje moramo sebi prvo postaviti, jer od njega zavisi uspeh ESG tranzicije...

O kompaniji i autoru
Valec je konsultantska agencija osnovana februara 2024. godine sa iskustvom in-house pravne prakse i usklađenosti specijalizovana za podršku poslovanju u organizaciji i egzekuciji poslova usklađenosti (compliance) i poslovne etike kao i preventivne aktivnosti (treninzi, procedure i programi) u kompanijama. Osnivač je Verica Božić Aljinović sa ekspertizom od 22 godine rada na pravnoj i compliance funkciji u značajnim i velikim domaćim i multinacionalnim FMCG kompanijama, kako u Srbiji tako i u regionu. 
Ovaj koncept poslovnog savetovanja je vrlo inovativan sa svrhom da se pruži outsource ili eksterna podrška pravnim timovima kao i kompanijama koje nemaju pravne timove. Cilj je preventiva i edukacija kao i pomoć timovima koji su često u izazovima velikog obima poslova - kako bi se postavka i egzekucija usklađenog poslovanja odvijala na način svojstven korporativnoj praksi. Cilj je preventivan i usmeren na način da se rizici preduprede i izazovi reše. Pruža se širok spektar in-house ekspertize kao i pomoć i, podrška compliance i pravnoj funciji mahom samostalno, ali i kada je potrebno putem partnerske mreže advokata.