Pripremio: Stefan Petrović
Predviđanje budućnosti je budalast zadatak, ali zašto bismo dozvolili da nas to zaustavi? Prošla godina je bila nestabilna, kao i sve što se tiče korporativne održivosti. Velike priče iz 2023. godine uključile su i efekat utišavnaja “anti ESG” pokreta na mnoge kompanije, eksploziju čiste tehnologije, nove pravne izveštaje koji vrše pritisak na kompanije da mere i rade više, ali i najčudnije - godišnji globalni klimatski samit održan je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, naftnoj džavi.
Dakle, kako će izgledati 2024. godina? Uz upozorenje da smo u vremenu haosa (što predviđanje čini naročito izazovnim), ovo je naš pogled namenjen liderima koji se odnosi na to šta će sve ove godine doći iz pejzaža održivosti. Krenimo od predviđanja koje je najverovatnije ka onim sa najmanjom verovantoćom - ukupno je sedam razvojnih priča koje bi trebalo da zavrede posebnu pažnju.
Klimatske promene će se pogoršati
Ovde se radi o prirodi, a ne o proročanstvu. Prošla godina je proglašena najtoplijom godinom u istoriji, a u pogedu klimatskih uticaja nema povratka. Kao što su mnogi ljudi rekli, najhladnije i klimatski najstabilnije leto u našim životima je bilo poslednje. Klimatski haos će nastaviti da nam donosi velike požare, ekstremne poplave i oluje, toplotne talase, suše i još mnogo toga. Takođe, suočićemo se sa degradacijom prirodnih sistema i padom biodiverziteta.
Kompanije će osetiti sve ove uticaje na sopstvene operacije i lance snabdevanja, zbog čega će biti potrebno da razviju bolje veštine u upravljanju promenljivošću. Ali, ono što je pozitivno, jeste uverenje da će svest o izazovima sa kojima se suočavamo nastaviti da raste ubrzano. Budući da mlađi ljudi postaju sve veći deo radne snage i potrošačke baze, pritisak na korporativne i vladine akcije, kao i veštine i odlučnost da se uradi nešto povodom krize, će rasti.
Izbori će dramatično uticati na budućnost održivosti i klimatske akcije
Otprilike polovina čovečanstva će glasati na nacionalnim izborima tokom ove godine, pa će oči biti, ili su već bile uprte, ka Indiji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Pakistanu, Meksiku i mnogim drugim zemljama.
Ali, izbori u Sjedinjenim Američkim Državama će, naravno, privući najveću pažnju. Stručnjaci će o njima tokom narednih meseci mnogo govoriti, ali niko, baš niko nema pojma šta će se zapravo desiti. Ipak, ono što je sigurno jeste da su upravo ovi izbori ključni za svačiju budućnost, ali i za način na koji će zemlje baviti (ili zapravo neće) klimatskim promenama, nejadnakošću i drugim socijalnim pitanjima, što će imati imati uticaj na poslovanje.
Izveštvanje o održivosti će privući više pažnje i ulaganja među kompanijama
Prošla godina je bila značajna kada je o transparentnosti i propisima o izveštavanju reč. Evropska unija je pokrenula agendu Direktivom o izveštavanju o korporativnoj održivosti, a Kalifornija je kao peta najveća ekonomija na svetu usvojila dva zakona o obelodanjivanju podataka o klimi.
Kompanije i lideri održivosti su bili generalno preplavljeni novim zahtevima, a godina pred nama bi trebalo da donese izvesna veća ulaganja u usaglašenost. Dansko industrijsko udruženje je procenilo da će kompanije morati da troše istu količinu novca na nefinansijsko izveštavanje koliko trenutno troše na finansijsko, što je zapanjuće. Milioni ljudi rade u računovodstvu ili finansijama u sistemu koji generiše milijarde dolara naknade za računovodstvene firme, a ako ta procena makar i delimično bude tačna, onda će multinacionalnim kompanijama postati jasno da treba da ulože više novca i ljudi na izveštavanje.
Čista tehnologija će nastaviti da se širi
Međunarodna agencija za energetiku je procenila da je 2023. godine svet dodao zapanjujućih 440 gigavata obnovljivih kapaciteta, što je više od ukupnih električnih kapaciteta Nemačke i Španije zajedno. Sama Kina je dodala više solarnih kapaciteta od postojećeg solarnog kapaciteta u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova brza ekspanzija je delimično vođena agresivnom politikom (poput Zakona o smanjenju inflacije u SAD). Ali, čak i ako se promeni smer političkih vetrova, sada je pravi zamah - ekonomija, jer su obnovljivi izvori energije jeftiniji u većini mesta, tako da će se njihova ekspanzija nastaviti. U igri su tržišta vredna više milijardi dolara.
Neki delovi tranzicije bi mogli da se suoče sa čeonim vetrovima, poput solarnog sektora koji se bori sa inflacijom i problemima u lancu snabdevanja, ali ni jedna industrija nije izgrađena kao prava linija, “a voz je napustio stanicu uz čistu energiju, električna vozila, pametne mreže, pametne zgrade, eikafnost gradnje i još mnogo toga”. Tranzicija je neizbežna, oko čega je postignuta saglasnost čak i na samitu COP28 u Duabiju, održanom u decembru prošle godine - sa konačnom posvećenošću prelasku sa fosilnih goriva.
Ometanja i argumenti strašila
Ekspanzija čiste tehnologije preti nekim veoma bogatim i moćnim interesima. Glavni igrači u industriji fosilnih goriva, utrošili su decenije blateći nauku o klimi dok su vrlo dobro znali šta se dešava, imajući u vidu studiju u časopisu Science.
Danas su antiklimatske priče postale suptilnije, krećući se od “to se ne dešava” preko “preskupo je” što je sve više zaslepljujuće i očigledno netačno, pa sve do izjava da su električna vozila štetnija za planetu jer imaju otisak (ovo je samo jedan od mitova koji Agencija za zaštitu životne sredine SAD razotkriva nas svom sajtu). Takođe, svedočimo i “slamnatim” izjavama poput one da ne možemo odmah da “raskrstimo” sa fosilnim gorivima, što niko ozbiljan ne sugeriše. Kompanije će na putu dekarbonizacije morati da uguše ovu buku i nastaviti da se kreću.
Partnerstva za rešavanje problema održivosti u velikim razmerama će rasti
Nekoliko puta godišnje - u danima oko Dana planete zemlje koji se obeležava u aprilu, zatim nedelje sastanka Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru i godišnjeg klimatskog sastanka Ujedinjenih nacija u decembru (COP), vidimo poplavu izjava o posvećenosti klimi i brojnim drugim pitanjima. Jedna od oblasti koja je zabeležila porast interesovanja u decembru 2023. godine bila je saradnja u sektorima koji proizvode najviše ugljeničnih materijala na svetu (cement, čelik, aluminijum i dr), a zabeleženo je i da se više kompanija-kupaca obavezuje na kupovinu zelenijih verzija tih proizvoda, stvarajući tržišta za nove tehnologije. Moguće je da će se takve najave usporiti kako pravi posao počinje, ali je očekivano da vidimo povećanje sistemskog razmišljanja.
Pretnja anti ESG pokreta će opasti
Ovo je poslednje predviđanje, na dnu liste po verovatnoći, jer se možda radi samo o našoj želji. Anti ESG priča je bila najveći problem u korporativnoj održivosti u poslednjih 12 do 18 meseci, što je duboko uticalo na ponašanje kompanija, opisano novom rečju “greenhushing” koja govori koliko su kompanije postale tiše u pogledu svojih napora za održivost i podrazumeva da u nedovoljnoj meri daju informacije o poslovanju ili potpuno uskraćuju javnost za njih. Ovaj fenomen se najpre odnosi na kompanije u SAD, ali je uticao i na multinacionalne kompanije širom sveta.
Oba anegdotska dokaza i podaci pokazuju da kompanije nastavljaju da ulažu napore. Inicijativa kompanije za dekarbonizaciju je, na primer, dugoročna i profitabilna investicija i kada se jednom pokrene, teško je zaustaviti je. Slično je i kada kompanija, na primer, odredi javni rodni paritet ili druge ciljeve raznolikosti, kada je teško vratiti se u pređašnje stanje. Političarima bi ove godine trebalo da postane jasnije da ne dobijaju onoliku “kilometražu” od napada na probuđene kompanije koliku bi želeli. Kompanije će nastaviti da shvataju da se ulaganje u održivost i posvećenost socijalnim vrendostima i razvoju ne samo isplati, već da je to prava stvar i nešto zbog čega ih njihovi akteri nagrađuju.
Nalazimo se u vremenu haosa, u kojem se ishodi gotovo svega, a naročito izbora, ne mogu razaznati - biće crnih labudova, nepoznanica ili velikih sistemskih šokova, koji će se definitivno dogoditi u ovako složenom i međupovezanom svetu. Ali, ko zna šta će se desiti. Stoga će suočavanje sa dualnošću i neizvesnošću, uz razvoj otpornosti, biti veštine koje će se usavršavati tokom ove godine.
Kao što je neko mudar jednom rekao, a ljudi su pripisali Abrahamu Linkolnu, Piteru Drukeru i drugima, najbolji način da se budućnost predvidi jeste da se - izmisli. Ako želimo više partnerstava, ili više hrabrosti u suočavanju sa žarom antiodrživosti, onda bi trebalo da izađemo i radimo na tome. Uverimo se da su velike teme iz 2024. godine na kraju one koje pomažu u izgradnji naprednijeg sveta.