Pripremila: Ana Filipović, ana@instore.rs
Foto: Pixabay
Prema podacima NielsenIQ, ukupan broj kioska i paviljona u Srbiji, u ovoj godini, iznosi 3.257. Ako se pogleda unazad, možemo da zaključimo da broj kioska opada iz godine u godinu. U prethodnoj godini ih je bilo 3.431, u 2022. godini 3.601, a godinu dana ranije 3.646. U 2020. godini, bilo ih je 3.769, a u 2019. godine, broj kioska i paviljona u Srbiji iznosio je 3.963.
Takođe, podaci ove agencije pokazuju da je u prethodnih 12 meseci, u periodu od aprila 2023. do marta. 2024, u kioscima i paviljonima ostvaren ukupan promet u iznosu od 82,8 milijardi dinara, a kada se izuzme prodaja cigareta, taj promet je iznosio 20,8 milijardi dinara. U prethodno posmatranom periodu, od aprila 2022. do maja. 2023, u kioscima i paviljonima ostvaren je ukupan promet u iznosu od 78,7 milijardi dinara, a kada se izuzme prodaja cigareta, taj promet je iznosio 18,7 milijardi dinara.
Pad broja objekata u convenience kanalu
Kako pokazuju podaci agencije RetailZoom, u Srbiji, convenience kanal, koji čine kiosci i benzinske stanice, i dalje pada numerički u broju objekata (-2%), ali raste vrednosno stopom od +5% i dostiže apsolutnu procenjenu vrednost prodaje za prehrambene i neprehrambene kategorije u vrednosti većoj od 111 milijardi dinara. Uzimamo u obzir MAT TY (odnosno period od maj 2023. godine do april 2024. godine) u odnosu na isti period prethodne godine (od maj 2022. godine do april 2023.godine). Prodajne količine padaju u odnosu na prethodnu godinu (-0,9%), pa je i ovde primetan uticaj inflacije i rasta cena koje iznose +6% u ovom periodu.
U posmatranom periodu i dalje su najprodavanija grupa kategorija cigarete sa 75,6% vrednosne prodaje, zatim slede pivo (2,6%), bezalkoholna/alkoholna pića (2,6%), e-cigarete (1,9%), mineralna voda (1,8%), energetska pića (1,3%), žvakaće gume (1%), keksi (0,9%), sladoled (0,9%), čokoladni barovi (0,8%), kafa (0,8%), sokovi (0,8%) ukupne vrednosne prodaje.
Vodeća trojka ostaje nepromenjena
U poređenju sa prethodnim godinama, odnos snaga među kompanijama koje rukovode lancima kioska, ostao je nepromenjen. Na tržištu Srbije, najveći lanac kioska je Štampa sistem (Moj kiosk) iz Beograda, koji je, prema podacima kompanije Dun & Bradstreet, u 2023. ostvario ukupne prihode u iznosu od 22.194.368.000 dinara, što je povećanje u odnosu na prethodnu, kada su ukupni prihodi iznosili 17.390.151.000. Takođe, u ovom periodu su ostvarili su i veću neto dobit: 390.287.000 dinara u 2023. godini, naspram 157.639.000 dinara ostvarene neto dobiti godinu dana pre.
Na drugom mestu je Intermezzo System, sa sedištem, takođe, u Beogradu, koji je u 2023. godini ostvario prihode u iznosu od 2.810.247.000 dinara, što je povećanje u poređenju sa 2.398.589.000 dinara ostvarenih u 2022..
Nakon konsolidacije Kiosk grupe i Corner shopa 2016. godine, Corner Kiosk sa sedištem u Novom Sadu, nalazi se na trećem mestu, sa ukupnim prihodima od 1.576.244.000 dinara, dinara, što je povećanje u poređenju sa prethodnom godinom, kada su im prihodi bili 1.373.050.000. Nakon što je u 2020. i 2021. beležio neto gubitke (12.665.000 dinara u 2020. i 24.904.000 dinara u 2021), lanac Corner Kiosk je 2022. završio sa neto dobitkom od 6.632.000 dinara, a u prošloj godini, neto dobit je dostigla još vreći iznos, od 11.597.000 dinara.
Učestalost kupovine
U daljem tekstu, dajemo pregled rezultata istraživanja agencije Smart Plus Research, koje je sprovedeno u maju 2024. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku, po godinama, polu, regionu i tipu naselja, i obuhvatilo je 1.000 ispitanika, starijih od 18 godina.
Građani koji obavljaju kupovinu na kioscima (81,5% građana Srbije), to čine u proseku šest puta mesečno. Muškarci na kioscima kupuju u proseku osam puta mesečno, za razliku od žena koje to čine pet puta. Građani stariji od 60 godina na kioscima kupuju tek četiri puta mesečno.
Prema rezultatima istraživanja, svaki dan na kioscima kupuje 7,7% ispitanika, što je pad u poređenju sa prethodnom godinom kada je taj procenat iznosio 9,7%, kao i u poređenju sa godinu dana ranije. S druge strane, iz godine u godinu se smanjuje i broj onih koji nikada ne obavljaju kupovine u kioscima: sa 20% njih koji su se tako izjasnili u 2022, najpre na 18,7% 12 meseci kasnije, dok je u periodu od prethodnog isptraživanja, sada taj broj dodatno, mada neznatno, smanjen na 18,5%.
Kada pogledamo polnu strukturu kupaca koji svakodnevno odlaze na kioske, možemo zaključiti da je više pripadnika muškog pola (11,7%, dok je 4% pripadnica ženske populacije).
Što se tiče starosnih kategorija, među onima koji svakodnevno kupuju na kioscima najviše je onih iz starosne grupe od 40 do 49 godina (11,6%), dok su prethodne godine na kioscima najviše kupovali mlađi sugrađani, uzrasta od 30 do 39 godina. Kada je reč o regionalnoj zastupljenosti, najviše svakodnevnih kupovina na kioscima obavlja se u zapadnoj Srbiji sa Šumadijom (9,1%) i Vojvodini (8,8%).
Ipak, najveći je procenat onih koji na kiosku kupuju frekvencijom jednom nedeljno, i njih je 16,4%, za razliku od prošle godine kada je najviše ispitanika na kioscima kupovalo dva do tri puta nedeljno (16,2%). Prema dobijenim rezultatima iz 2024. godine, ovom frekvencijom (dva do tri puta nedeljno) na kioscima kupuje 15,7% građana.
Čak četvrtna građana uzrasta od 40 do 49 godina navodi da na kioscima obavlja kupovinu jednom nedeljno. Takođe, stanovnici beogradskog regiona, učestalije od drugih, kupuju na kioscima ovom frekvencijom (jednom nedeljno).
Dva do tri puta mesečno, na kioscima kupuje 13,8% ispitanika, dok ih je u prethodnom istraživanju, bilo 12,7% koji kupuju ovom dinamikom. Jednom mesečno, na kioscima kupuje njih 9,6% (10,2% u 2023), dva do tri puta u šest meseci na kioscima kupuje 6,8% (5,4% u 2023), jednom u šest meseci njih 3,3% (5,2% u 2023), a ređe od toga 8,2% (8,3% u 2023).
Kao što smo rekli, na kioscima nikada ne kupuje 18,5% ispitanika (16,9% osoba muškog i 20% osoba ženskog pola). Oni su u najvećoj meri (31,2%) stariji od 60 godina i nastanjuju pretežno zapadnu Srbiju sa Šumadijom (28,1%).
Šta se najčešće kupuje
Kada je reč o proizvodima koji se najčešće kupuju na kioscima, tradicionalno najprodavaniju robu za ovaj vid maloprodajnih objekata – cigarete i žvake, zamenile su maramice. Prema najnovijem istraživanju agencije Smart Plus Research, potrošači su u prethodnih godinu dana u kioscima u najvećoj meri (42,6%) kupovali maramice – 36,2% muškaraca i 48,5% žena. Cigarete i drugi duvanski proizvodi su se zadržali na drugom mestu, u poređenju sa prethodnom godinom, sa 41,6% ispitanika. Dok su žvake sa prvog pale na treće mesto, sa 40,8%.
Kako je dalje pokazalo istraživanje iz maja ove godine, na kioscima se kupuje i sladoled sa 25,1% (25,9% u 2023), zatim novine i magazini 24,3% (32,1% u 2023), gazirani i negazirani sokovi i vode 24,1% (19,6% u 2023). Tu su još i čokolade i čokoladice 12,6% (14,3% u 2023), kao i slane grickalice 8,9% (13,4% u 2023). U grupi proizvoda koji se još kupuju na kioscima su i kafa, keks, alkoholna pića, knjige, kondomi, čestitke…
