Summi1
Summit2

NielsenIQ RMS: Najviše sokova i energetskih pća prodato u srednjim i velikim radnjama

VKK - Bezalkoholna i energetska pića

Analize

02.07.2024

U Srbiji je, od aprila 2023. do marta 2024. godine, prodato najviše voćnih sokova - vrednosno 54,1% i količinski 65%, a slede ih voćni nektari sa 31,1% vrednosnog i 26,9% količinskog učešća… Na srpskom tržištu, u analiziranom periodu, prodato je najviše energetskih pića u limenkama - na njih otpada 91,7% vrednosnog i 87,4% količinskog udela u ukupnoj prodaji

Autor: NielsenIQ (NIQ)

Osvežavajuća bezalkoholna pića danas predstavljaju veoma široku grupu napitaka i zauzimaju značajno mesto u ishrani savremenog doba. Ponuda ovih proizvoda u našim prodavnicama veća nego ikada pre, pa je zbog svega pomenutog važno videti i kakva je prodaja bezalkoholnih pića - sokova i energetskih napitaka - u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje agencije NielsenIQ. 

Sokovi 

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od aprila 2023. do marta 2024. godine, u Srbiji je uočljiv rast vrednosne prodaje sokova u odnosu na prethodno posmatrani period od 7,4%, dok postoji količinski i komadni pad od 4% i 2%.  

Značajno je pomenuti da je, u vezi sa kanalima preko kojih sokovi stižu do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa i supermarketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, povećana njihova prodaja u svim formatima. Vrednosno, hipermarketi i supermarketi beleže rast od 12,8%, velike i srednje prodavnice rast od 9,8%, kiosci i paviljoni 7,4%, dok pad u prodaji sokova jeste zabeleženu malim prodavnicama sa - 2,8% u odnosu na isti period godinu dana pre. 

Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sokova najveća je u Vojvodini 26,7%,  u Beogradu iznosi 26,2%, u jugoistočnoj Srbiji je 25,1%, a najmanja u centralno-zapadnoj Srbiji - 22%. 

Ako posmatramo kanale preko kojih sokovi stižu do potrošača, a to su hipermarketi i supermarketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u srednjim i velikim prodavnicama 44,6%, slede, hipermarketi i supermarketi sa učešćem od 28%, male prodavnice 23,4%, dok je najmanje ovih proizvoda prodato u trafikama - 4%. 

Kada govorimo o najvećim proizvođačima sokova, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Fresh & Co, Fruvita, Knajz Miloš, Nectar, Rauch koji kumulativno čine 80% ukupne prodaje sokova u Srbiji. 

Za analizu prodaje sokova važna je, takođe, njihova podela po segmentu na fruit drinks, fruit juices 100%, fruit nectars, sok od povrća - 100% povrće (vegetable juices 100%), napici od povrća i nektari (vegetable drinks & nectars). U Srbiji je, u analiziranom periodu, prodato najviše voćnih sokova - vrednosno 54,1% i količinski 65%, a slede ih voćni nektari sa 31,1% vrednosnog i 26,9% količinskog učešća.  

Ako posmatramo količinu voća u pomenutim sokovima, najveće učešće imaju sokovi sa 50% voća sa 23,6% vrednosnog učešća. 

Takođe, važna za analizu prodaje sokova jeste i podela po veličini pakovanja. Ubedljivo najveću prodaju - vrednosno 35,4% beleži pakovanje od 1.500 g/ml, a na drugom mestu su pakovanja od 2.000g/ml sa 10,1% učešća i na trećem mestu su pakovanja od 1.000 g/ml sa 19,2% učešća, potom slede sokovi od 0,5ml sa 9,2% učešća u ukupnoj prodaji sokova u Srbiji. 

Energetski napici 

Kada je pak reč o energetskim pićima, na osnovu analize tržišta koja obuhvata period od aprila 2023. do marta 2024. godine, na srpskom tržištu je zabeležen trend rasta prodaje ovih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine po prodajnim kriterijumima – vrednosno 25,5%, po broju komada 13,8% i volumenski  20%. 

Kada je reč o kanalima prodaje preko kojih energetski napici stižu do potrošača, među kojima su uključeni objekti hipermarketa i supermarketa, velikih, srednjih i malih prodavnica i trafika, u svim prodajnim kanalima ovi proizvodi beleže povećanu prodaju po svim kriterijumima, a najveći rast beleži volumenska prodaja u trafikama (36,8%). 

Ukoliko posmatramo vrednosnu prodaju energetskih pića po regionima Srbije, na prvom mestu je Vojvodina sa 33,5%, sledi Beograd sa  25,1%, potom jugoistočna Srbiji sa 21,8%, dok je najmanja vrednosna prodaja ovih proizvoda u zapadnoj Srbiji 19,6%. 

Ukoliko analiziramo kanale preko kojih energetski napici stižu do potrošača, a to su hipermarketi i supermarketi, velike prodavnice, srednje prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u velikim i srednjim prodavnicama i to količinski sa 37,8% učešća i 38,1% vrednosnog učešća, zatim u malim prodavnicama, a najmanje u trafikama. 

Kada govorimo o najvećim proizvođačima energetskih napitaka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Hell Energy, Knjaz Miloš, Monster Beverage Company, Nectar i The Coca Cola company. Ovih pet proizvođača zauzimaju 83,4% vrednosnog i 90,5% količinskog udela u ukupnoj prodaji energetskih napitaka na srpskom tržištu. 

Za analizu prodaje energetskih napitaka važna je njihova podela po tipu pakovanja na,  limenke/konzerve (tins/can), boce/flaše (bottles). Na srpskom tržištu u analiziranom periodu prodato je najviše energetskih pića u limenkama – na njih otpada 91,7% vrednosnog i 87,4% količinskog udela u ukupnoj prodaji.  

Još jedna važna podela, uključena u analizu, jeste njihova podela da li su sa šećerom ili bez. Energetski napici sa šećerom čine 94,8% ukupne prodaje, dok na one koji su bez šećera otpada 5,2%. 

Na kraju, za analizu prodaje ovih proizvoda važna je podela po veličini pakovanja. Na prve tri pozicije po vrednosnoj i količinskoj prodaji su pakovanje od 250 ml sa 57% vrednosnog učešća, potom sledi pakovanje od 500ml sa 34,5% i 750 ml sa 5,4% učešća u ukupnoj prodaji energetskih napitaka u Srbiji. 

O kompaniji

NielsenIQ retail audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima koristeći elektronske podatke, gde se pored prodaje u okviru nacionalnih i lokalnih maloprodajnih lanaca izveštava mesečna prodaja kompletnog tržišta na osnovu podataka reprezentativnih uzoraka prodajnih mesta za kanale koji se prate. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, učešću na tržištu, prosečnoj ceni kao i ostalim podacima značajnim za proizvođače, distributere i prodavce. Prikupljeni podaci se koriste za pregled trendova FMCG tržišta i prikaza ponašanja potrošača. Kanali čiju prodaju NIQ prati su: hipermarketi, supermarketi, velike, srednje i male prodavnice, drogerije, diskonteri, kiosci, paviljoni i benzinske stanice.