Uvoz hrane je 16 puta veći nego izvoz hrane. Sve mere koje se realizuju očigledno nisu dale rezultate u meri u kojoj je trebalo. To je egzaktni podatak, mi možemo da izgovaramo lepe reči, ali cifre nas demantuju, rekao je Đuranović za Minu.
On je naveo da Vlada ima različite mehanizme koje može da preduzme, kao što su Agrobudžet ili jačanje tržišnog položaja domaćih proizvoda, što mora biti sistematizovano, kontinuirano i intenzivno.
Vlada mora da ima u vidu da imamo uvoz hrane viši od 700 miliona, a uvoz hrane i pića viši od 900 miliona. Delom na ovo utiče inflacija, ali realno imamo porast uvoza hrane i pića, rekao je Đuranović.
Kako je naveo Đuranović, kada bi svaki potrošač potrošio jedan evro više za kupovinu domaće hrane i pića, uvoz hrane i pića bi se smanjio za 237 miliona, odnosno za četvrtinu.
On je naveo da je pokrivenost uvoza izvozom hranom u Crnoj Gori prošle godine bila 6,2 odsto, dodajući da kada se kupuju uvozni proizvodi, 80 odsto novca odlazi iz Crne Gore, dok u državi ostaje 20 odsto, a kada su u pitanju domaći proizvodi, 80 odsto novca ostaje u Crnoj Gori.
Izvor: Bankar.me
Foto: Pixabay
