Već vidimo da se promenio način na koji komuniciramo. Veštačka inteligencija će taj način izmeniti još više. Ono što se neće izmeniti su bazične ljudske potrebe za vazduhom, vodom, hranom, sigurnošću, bliskošću, komunikacijom, pripadnošću.
Da li smo mi spremni za sve to? Da li je budućnost, ovaj put, brža od nas i da li će nas zateći spremne?
Danas u svetu ima dovoljno hrane, ipak, ona nije dostupna svima. Sa porastom populacije povećaće se i potražnja za njom. Ubrzanje globalnog zagrejavanja već je uticalo na prinose, povećanje suša, opadanje zaliha vode, obilne poplave.
Sve više ljudi shvata da nam je potrebna održiva proizvodnja hrane otporna na klimatske krize. Proizvodnja hrane bez širenja obradivog zemljišta je put ka većim prinosima i proizvodnji hrane rastuće populacije.
| Da li će naša omiljena jela postojati za 30 godina? Možda i hoće, ali će doživeti velike promene |
Šta radimo na promovisanju efikasnog upravljanja resursima i biranju održivijeg izbora hrane?
40% obradivih površina širom sveta doživljava smanjenu plodnost, eroziju zemljišta ili prekomernu ispašu. Širom tropskih krajeva šume se pretvaraju u pašnjake. 70% ljudske populacije do 2050. godine živeće u gradovima. Urbane farme već se mogu naći na krovovima, na terasama i u dvorištima.
Ono što pomaže boljem prinosu je precizna poljoprivreda, tehnike uštede vode, kao i korišćenje klimatski otpornih useva. Što se tiče uštede vode, neka od rešenja su sistemi kap po kap i sakupljanje kišnice.
Moramo da radimo na tome da smanjimo uticaj ljudi na životnu sredinu oko nas. Jedan od načina je doniranje hrane. Na taj način smanjiće se rasipanje hrane i ona će stići do onih kojima je najpotrebnija.
Ljude treba edukovati i motivisati da pređu na zdraviju i održiviju ishranu. Budućnost hrane biće uslovljena i nekim tehnološkim inovacijama. Postoji mnogo tehnika koje se trenutno istražuju, kao što su akvaponika (kombinacija uzgoja vodenih životinja i biljaka) ili npr. hidroponika (praksa uzgoja biljaka bez zemlje).
Da li će naša omiljena jela postojati za 30 godina? Možda i hoće, ali će doživeti velike promene.
Ono na čemu će čovečanstvo raditi jeste potraga za alternativnim usevima koji se mogu proizvesti u dovoljnim količinama, a koji će ujedno imati visoku hranjivu vrednost.
Potrošač neće biti bez opcija. One će samo biti drugačije. Na proizvođačima i prodavcima biće da se prilagode. Danas skoro polovina kalorija u našoj ishrani dolazi od tri žitarice: pšenice, kukuruza i pirinča. Da li ćemo uspeti pronaći još neku biljnu vrstu? Mnogo hrane koju ćemo jesti u budućnosti još ne postoji.
Ono što je sigurno je da, osim što obezbeđuje ishranu, hrana ispunjava emocionalne i društvene potrebe. Kultura ishrane je ono što prati jedno društvo.
Koliko smo mi kao društvo spremni na promene koje su neizbežne?
