U uvodnoj reči, guverner je, pored ostalog, istakla da je u neizvesnim globalnim okolnostima, obeleženim klimatskim rizicima i izazovima koje nameću procesi digitalizacije i robotizacije, za nosioce ekonomske politike glavni cilj stvaranje i čuvanje uslova za održiv i inkluzivni rast. Taj cilj postiže se očuvanjem stabilnosti u najširem smislu, makroekonomske, finansijske i institucionalne.
Makroekonomska, finansijska i relativna stabilnost deviznog kursa, koju obezbeđujemo duže od decenije, ključne su za dobrobit svih tržišnih učesnika, i ta stabilnost je tačka u kojoj se susreću interesi svih - bilo da su oni investitori ili potrošači, izvoznici ili uvoznici, dužnici ili poverioci. Oni su bitan preduslov za sreću običnog čoveka, istakla je Tabaković.
Skupu se zatim obratio direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Matteo Colangeli, koji je govorio o aktivnostima banke u Srbiji. Peter Tabak, vodeći regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan, dao je pregled ekonomskih kretanja u Srbiji i regionu, a zatim je Alexander Plekhanov, direktor EBRD-a za tranzicioni uticaj i globalnu ekonomiju, predstavio izveštaj za 2023-24. godinu.
Ovogodišnji izveštaj razmatra načine na koje duboka strukturna transformacija globalne ekonomije utiče na živote, egzistenciju i uslove života ljudi širom regiona u kojima posluje EBRD. Izveštaj je fokusiran na važne "velike tranzicije", kao što su prelazak na održivu ekonomiju, rekonfiguracija globalnih lanaca snabdevanja i potraga za sirovinama koje zahtevaju digitalne i zelene ekonomije.
Izveštaj koristi podatke iz četvrtog kruga istraživanja "Život u tranziciji", ankete domaćinstava sprovedene 2023. godine, kako bi se utvrdilo kako se ovi trendovi na makro nivou pretaču u "male tranzicije": promene po pitanju karijere, selidbe, promene zdravstvenog stanja i, na kraju, promene u zadovoljstvu životom. Godišnja publikacija takođe analizira napredak u ekonomskom razvoju i strukturnim reformama, i razmatra da li su ekonomije konkurentne, dobro vođene, zelene, inkluzivne, otporne i integrisane.
Prema ekonomistima EBRD-a, u 2023. godini ekonomski rast Srbije bio je podržan uspešnom poljoprivrednom sezonom i oporavkom građevinske delatnosti. EBRD očekuje da će rast u 2024. godini iznositi 3,5 procenata, dok se dugoročnija ekonomska konvergencija sa ekonomijama Evropske unije može ubrzati zelenim i digitalnim tranzicijama, jačanjem upravljanja i podizanjem standarda u državnim preduzećima, kao i boljim integrisanjem srpskih malih i srednjih preduzeća u globalne lance snabdevanja.
Prošle godine, EBRD je u Srbiju uložila rekordnih 846 miliona evra, što predstavlja povećanje od skoro 200 miliona evra u odnosu na 2022. godinu. Od kada je Srbija postala članica EBRD-a 2001. godine, Banka je kroz 347 projekata uložila više od 8,8 milijardi evra, od čega je većina podržala privatni sektor. Banka se u Srbiji fokusira na podršku zelenoj energetskoj tranziciji, konkurentnosti privatnog sektora i održivoj infrastrukturi.
Izvor: EBRD
Foto: Freepik
