Summi1
Summit2

Severna Makedonija: Prerađivači mesa traže niže carine

AKTUELNO

Region

09.08.2023

Grupacija za proizvodnju i preradu mesa pri Privrednoj komori tražila je od Vlade da smanji carine na sirovine za preradu mesa i da obezbedi isti tretman domaćim preređivačima kao uvoznicima.

Tražimo hitno donošenje novih mera ili trajnog zakonskog rešenja za smanjenje carine na smrznuto svinjsko meso namenjeno preradi i uspostavljanje jednakih uslova kontrole i pravila igre za sve učesnike na tržištu, bilo domaće ili strane, rekao je Goce Trajčev, predsednik Grupacije za proizvodnju mesa i preradu mesa.

On je naglasio da umesto mera za poboljšanje uslova, domaći proizvođači dobijaju kazne od Agencije za hranu i veterinu (AFV), koja kontroliše domaća preduzeća po domaćim pravilima za aditive, a strana po onim pravilima koja važe u okruženju ili u regionu EU. Tako Zakon u Severnoj Makedoniji dozvoljava učešće fosfata i polifosfata u preradi od 0,5 ili 5.000 jedinica, dok je u svim susednim zemljama i u evropskoj regulativi dozvoljeno 0,8 ili 8.000 jedinica, kao i da se u tim državama pravi razlika između prirodnih i dodatih fosfata, a u Severnoj Makedoniji ne.

Vasko Ristovski iz Privredne komore istakao je da Zakon u Severnoj Makedoniji ne pravi razliku između prirodnih i dodatih fosfata i precizira da je u EU i u okruženju propisano da se ne dodaje više od 0,5, a ne više od 0,3 prirodnih fosfata u preradi mesa.

Kod nas se praktično stalno držimo te vrednosti od 0,5. Imamo podatke o proizvodima stranih kompanija koji sadrže 0,57, 0,54 jedinica i to je kod nas standardno prihvaćeno, međutim domaće kompanije koje minimalno pređu ovu granicu, sa 0,51, 0,52 bivaju kažnjene i njihovi proizvodi zabranjeni, što smatramo da je pogrešno, rekao je Ristovski.

On je istakao i da gotovi proizvodi iz inostranstva ulaze u Severnu Makedoniju sa nula odsto dažbina, dok domaći prerađivači plaćaju 25 do 35 odsto carine na sirovine pri uvozu sirovina.

Zemlje u okruženju nemaju carinu, osim Srbije gde je 8 odsto, što je drastično niža carina od naše, i odatle u principu dolazi najveća konkurencija, rekao je Ristovski.

Prema njegovim rečima, još veći problem biće inicijativa Otvoreni Balkan i dodatno otvaranje granica za proizvode iz susednih zemalja.

Na ovaj način kompanije ne samo da su dovedene u situaciju da zatvore svoje pogone, već i da razmišljaju o premeštanju proizvodnje van zemlje, smatra Ristovski.

Izvor: InStore.mk
Foto: Printscreen/Chamber Macedonia Youtube