Nedavno sam pročitala jedan vrlo zanimljiv članak o socijalnom eksperimentu „Mincome“, koji je započet 1974. godine u Dofinu u Kanadi, kako bi se istražio efekat “garantovanog osnovnog prihoda” na živote stanovnika ovog grada. Iako je, kako se navodi, eksperiment zaboravljen, rezultati su bili veoma značajni, jer je u velikoj meri smanjeno siromaštvo među učesnicima. Domaćinstva sa niskim primanjima dobijala su socijalnu pomoć od države, koja nije bila nešto posebno velika, ali je dovela do poboljšanja kvaliteta života tih ljudi. Oni su izjavljivali da bolje upravljaju svojim finansijama, žive sa manje stresa, osećaju se sigurnije i mentalno bolje, imaju više vremena za porodice i zajednicu. No, eksperiment je prekinut posle pet godina, pre nego što je završen, zbog promene vlade, a podaci su dugo ostali neobrađeni… ali to je za neku drugu priču.
Ovde sam želela da napomenem kako me je ovaj članak naveo na to da pomislim kako bi ovakav jedan eksperiment danas dobrodošao mnogima, u situaciji kada su svi pod pritiskom inflacije. Inflacija, koja je ušla u živote potrošača još početkom 2022. godine, nastavila je da „drma“ budžete i džepove ljudi širom sveta. U nekim delovima u većoj, u nekim u manjoj meri, na neke ostavlja teže, na neke lakše posledice, ali pogodila je sve. I, naravno, najteže je pogodila one koji su i bez nje jedva „sastavljali kraj s krajem“.
Prošlogodišnji uvodnik Trgovačke mape završila sam u nadi da ćemo ove godine pričati o lepšim temama, ali… Potrošači su, u prethodnih 12 meseci, pogođeni rastom cena, bili prinuđeni da pribegavaju raznim modelima i strategijama zaštite kućnih budžeta. Ono što pokazuju istraživanja je da su domaći potrošači veoma zabrinuti kada je u pitanju njihov standard i da menjaju kupovne navike tako što sve više traže i kupuju na promocijama, kupuju manje količine, idu u više objekata kako bi „prošli“ što jeftinije u nabavci, odriču se luksuznih proizvoda i kupuju samo osnovno.... A, takođe, okreću se i PL proizvodima, koji svoj procvat doživljavaju u kriznim vremenima, iako ih potrošači sve češće kupuju i u „regularnim“ uslovima.
Sve ove promene u kupovnom ponašanju potrošača pred trgovce sada stavljaju nove/stare izazove – kako zadržati mušterije i kako im ponuditi veću vrednost za njihov novac. Kako pokazuju istraživanja, najveći dobitnici u toj igri su diskonteri, i u svetu i kod nas.
| U ovom izdanju pokušali smo da predstavimo što veći broj maloprodajnih lanaca, i onih koji imaju nacionalnu pokrivenost, i onih koji posluju lokalno i regionalno, a koji u svojoj maloprodajnoj mreži imaju deset i više objekta. Predstavili smo one koji su se odazvali našem pozivu, kao i one za koje smo našli odgovarajuće podatke na njihovim zvaničnim web stranicama. Za sve ostale trgovce se nadamo da će uvideti značaj ove edicije i da će nam se sledeće godine priključiti u još većem broju, na ovom projektu koji je od opšteg značaja za celokupan sektor maloprodaje u Srbiji. |
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u maloprodaji u Srbiji, u maju 2023. godine bio je veći za 5,3% nego u istom mesecu prethodne godine. Kada se na to doda inflacija u stalnim cenama, promet je bio manji za 6,2%. Za prvih pet meseci ove godine, u odnosu na isti period 2022, realni pad prometa je iznosio 4,9%. S druge strane, međugodišnja inflacija u Srbiji, u junu ove godine, iznosila je 13,7 odsto, a mesečna 0,7 odsto, što je manje nego u maju kada je međugodšnja inflacija bila 14,8%, a mesečna 0,9.
Kako ističu pojedini analitičari, nade za optimizam ima, kojem u prilog idu podaci o ublažavanju inflatornih pritisaka. No, nesumnjivo je da će inflacija biti prisutna još neko vreme i da će uticati na potrošače i na njihove kupovne mogućnosti. Ono što ne bi valjalo je da potraje, jer bi to onda imalo negativan uticaj na kućne budžete potrošača, samim tim i na potrošnju, a onda i na tržište. Ali, kako je nada poslednje što čovek gubi, i ovaj uvodnik ću završiti u optimističnom duhu, s verom da će se srpski potrošači izboriti sa svim nedaćama i da će maloprodajno tržište u Srbiji odoleti pritiscima.
