Iz RZS-a su naveli da je najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena imao godišnji rast cena mleka, sira i jaja, pre svega zbog rasta cena jogurta i kiselog mleka, svežeg sira i mleka, koji je u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena učestvovao sa 13,8 odsto.
Rastu cena mesa od 19,7 odsto najviše je doprinelo poskupljenje sušenog dimljenog i usoljenog mesa, prvenstveno slanine i kobasice, svinjskog, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju, kao i pilećeg filea, čije je ukupno učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prvom kvartalu iznosilo 47,2 procenta.
Najveći doprinos godišnjem rastu cena hleba i žitarica, od 23,4 odsto, dali su poskupljenje belog hleba, slanih grickalica, bureka, slanih pita, kolača, torti i slatkih pita koje su u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica učestvovale sa 62,8 procenata.
Čvrsta goriva su u prvom kvartalu poskupela za 46,7 odsto, na šta je najviše uticao rast cene čvrstih goriva, pre svega drva za ogrev, koji je činio 74,6 odsto ukupnog godišnjeg rasta stope čvrstih goriva.
Međugodišnji rast cena u statističkoj grupi stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva iznosio je 23,4 odsto, čemu je najviše doprinelo poskupljenje struje za domaćinstvo iz januara 2023. koje je činilo 29 odsto ukupne stope rasta u strukturi ove grupe u prvom kvartalu, dok je u međugodišnjoj stopi rasta ukupnih potrošačkih cena učestvovao sa oko 5,6 procenata.
Izvor: Blic
Foto: Freepik
