Nažalost, u Srbiji su se, u međuvremenu, dogodile dve velike tragedije, koje su nas pogodile toliko snažno da je ono što osećamo teško opisati rečima. Mnoge od nas je to podstaklo da se duboko preispitamo i zapitamo šta je ono što nam je suštinski važno i kod mene se tako nametnula jedna potpuno nova tema.
Kako je ovo poslovni magazin, sadržaj ću prilagoditi tim okvirima. Osvrnula bih se na značaj empatije i čovečnosti u poslu i u liderstvu.
Empatija se definiše kao sposobnost da se razumeju i osećaju emocije drugih ljudi. Time što probamo da se „stavimo u kožu“ drugih ljudi i da ih bolje razumemo možemo postići mnogo toga. Pre svega, kvalitetnije komuniciramo sa svojim timom, klijentima, poslovnim partnerima... Kada istinski razumemo da svi imamo svoje strahove, potrebe, želje, težnje i ciljeve mnogo ćemo lakše doći do zajedničkih rešenja.
Sposobnost rukovodioca da razume svoje podređene, i da prilagodi stil upravljanja, pravi veliku razliku između toga da li će se zaposleni osećati cenjeno i motivisano na poslu ili ne. Kao sa iskustvima iz škole, gde smo imali nastavnike koje smo zbog te sposobnosti više voleli, i gradivo iz njihovih predmeta upravo iz tog razloga lakše usvajali, tako i u poslovnom okruženju, ako se osećamo poštovano, to utiče na našu produktivnost i doprinos poslu. I obrnuto.
| Sposobnost lidera da iskaže empatiju i razumevanje prema zaposlenima ključna je za izgradnju zdravog radnog okruženja |
U suštini, sposobnost lidera da iskaže empatiju i razumevanje prema zaposlenima ključna je za izgradnju zdravog radnog okruženja. Osim što smo juniori, seniori, menadžeri… pre svega smo ljudi. Kada osećamo da nas neko vidi, čuje i ceni više ćemo uživati na poslu, bićemo produktivniji, a samim tim i više doprinositi poslovanju.
Kada ljudi osete da su slušani i shvaćeni, stvara se veza poverenja. Tada smo kreativniji i inovativniji, a znamo koliko je inovativnost značajna za konkurentnost i opstanak kompanije. Dakle, empatija ima i ekonomsku vrednost.
Znamo da su u centru našeg poslovanja potrošači. Kada na potrošače ne gledamo samo kao na kupce, već na ljude pre svega, tada dolazimo do prave svrhe poslovanja. Trudimo se da kreiramo proizvode koji bi olakšali, ulepšali ili zasladili živote našim mamama, bakama, očevima, dekama, deci, unucima, prijateljima… Ciljevi nam nisu samo brojke, već su iza njih stvarni ljudi koji podržavaju naš brend i koji se sa njim poistovećuju.
Empatija je veština koja može da se nauči i najvažnije - može da se unapredi i osnaži. Ali, samo ako postoji želja za tim.
I evo nove teme: Da li je empatija i „biti čovek na prvom mestu“ u poslu pravilo ili izuzetak?
