Uprkos godišnjem povećanju vrednosti uvoza od 15,1 odsto, pokrivena je tek četvrtina, što je rezultiralo skokom spoljnotrgovinskog deficita BiH u ovoj oblasti za čak 34 posto, na 3,3 milijarde KM.
Vrednosno najveći udeo u izvozu poljoprivredno-prehrambenog sektora činila su jestiva biljna ulja (138,6 miliona KM), mleko i mlečni proizvodi (114,6 miliona KM), slatki keksi, vafli i drugi pekarski proizvodi (86,7 miliona KM), konzervirani mesni proizvodi (72,6 miliona KM) i smrznuto voće (70,4 miliona KM).
Najveći rast izvoza u odnosu na 2021. godinu, od 2.599%, zabeležen je kod belog šećera, kojeg je na strana tržišta plasirano 26.908 tona, vrednih 39,6 miliona KM. Međutim, istovremeno je značajno povećan i uvoz sirovog šećera za rafinisanje – za 359 posto, na 158,6 miliona KM (133.616 tona).
Na uvoznoj strani, pak, dominirali su govedina (272,2 miliona KM), bezalkoholna pića i voda (234,6 miliona KM), pekarski proizvodi (197,5 miliona KM) i pšenica (180,1 milion KM).
U trgovini alkoholnim i bezalkoholnim pićima najosjetniji izvozni rast ostvaren je pivom. Vrednost izvoza piva iznosila je 7,8 miliona KM, za 46,4 posto više nego u 2021. godini, dok je količinski on povećan za 40,9 posto, na 101,5 hiljada hektolitara.
Izvoz bezalkoholnih pića, međutim, količinski je smanjen za devet posto, ali je njegova vrijednost ipak povećana za 6,7 posto, na 36,9 miliona KM.
Izvor: Business Magazine
Foto: Pixabay
