Autorka: Milica Mišković, programski menadžer, Forum za odgovorno poslovanje
Društvena odgovornost proizvođača robe široke potrošnje postaje sve značajnija tema u današnjem društveno ekonomskom kontekstu. Budući da kupci sve više obraćaju pažnju na način na koji proizvodi koje kupuju utiču na životnu sredinu, društvo i lokalnu ekonomiju, proizvođači su sve više svesni potrebe da svoje poslovanje vode na održiv i odgovoran način. U poslednjih nekoliko godina, bilo da su inicirani od samih kompanija, pod pritiskom javnosti ili regulatora, uočavaju se trendovi koji podstiču društvenu odgovornost proizvođača robe široke potrošnje.
Tendencije koje podstiču društvenu odgovornost proizvođača
Jedna od najznačajnijih tema za proizvođače robe široke potrošnje je usmerenost ka cirkularnoj ekonomiji. Budući da cirkularna ekonomija podrazumeva koncept ponovne upotrebe resursa, umesto jednokratne upotrebe i bacanja, od proizvođača se očekuje da dizajniraju proizvode tako da se mogu reciklirati na kraju životnog ciklusa. Proizvođači, koji uspeju da implementiraju cirkularnu ekonomiju u svoje poslovanje, mogu postići značajne uštede u materijalima, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje efikasnosti proizvodnog procesa. Nesumnjivo, smanjenje uticaja na životnu sredinu trenutno je jedna od glavnih tema među kompanijama, i mnogi proizvođači su takođe usmereni ka uvođenju održivih i inovativnih, biorazgradivih materijala u svoje proizvode i ambalažu.
Druga važna tendencija je povećanje transparentnosti u poslovanju. Kupci sve više žele da znaju šta kupuju i kako je proizvod napravljen. Proizvođači se suočavaju sa sve većim zahtevima za transparentnosti u svojim lancima snabdevanja, odnosno, da objave informacije o tome gde nabavljaju sirovine, kako se proizvodni proces odvija i koje su mere koje preduzimaju kako bi zaštitili životnu sredinu i ljudska prava. Proizvođači koji se otvoreno suočavaju sa ovim zahtevima i koji uspeju da izgrade transparentne lance snabdevanja mogu postići veću lojalnost kupaca. Mnogi proizvođači koriste oznake poput Fairtrade, Rainforest Alliance, MSC, FSC i druge kako bi potrošačima pokazali da njihovi proizvodi ispunjavaju određene standarde u pogledu održivosti i etičnosti.
Na kraju, jedna od tendencija je i usmerenost ka društvenoj inkluziji. Društveno inkluzivno poslovanje podrazumeva uključivanje ljudi iz marginalizovanih grupa u procese proizvodnje, kao i uključivanje u društvene i ekonomske aktivnosti. Jedan primer inkluzivnog poslovanja je zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Kroz zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u različitim sektorima i na različitim pozicijama, uključujući i menadžerske pozicije, kompanije ne samo što doprinose društvenoj inkluziji, već i unapređuju raznolikost i produktivnost radne snage. Osim toga, inkluzivno poslovanje postiže se i kroz uključivanje malih, socijalnih preduzeća u lanac snabdevanja proizvođača robe široke potrošnje. Budući da se ove kompanije često suočavaju sa izazovima u pristupu tržištu i finansijskim resursima, podrška velikih proizvođača im je važna kako bi se povećala njihova konkurentnost i održivost.
Od dobrovoljnog ka obavezujućem
U mnogim oblastima društveno odgovornog poslovanja, dolazi do podizanja lestvice kada su u pitanju minimalni zahtevi propisani zakonima. Tako da i prakse, koje su do skoro smatrane dobrovoljnim i nečim što kompanija radi bez obzira na zakonske obaveze, sada postaju predmet usklađivanja sa propisima. U tom smislu, kompanije koje su ranije u okviru svojih dobrovoljnih aktivnosti, počele da primenju principe odgovornog i održivog poslovanja, sa manje napora će se prilagoditi novim zakonskim obavezama.
Evropska unija je lider u uvođenju zakona koji podstiču odgovornost proizvođača robe široke potrošnje, pa je tako uvela i niz zakona koji se odnose na upravljanje otpadom, uključujući direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu, direktive o odlaganju otpada i direktive o reciklaži otpada i time postavila ambiciozne ciljeve u pogledu odgovornog i održivog poslovanja. I u Srbiji, zakoni čije se usklađivanje očekuje u skladu sa uporednom pravnom praksom EU, treba da podstaknu proizvođače da razmišljaju o održivosti i recikliranju svojih proizvoda, kao i o smanjenju količine otpada koji se proizvodi.
Tanka linija između marketinga za društvene ciljeve i manipulativnog zelenog marketinga
Marketig za društvene ciljeve (Cause-related marketing) i manipulativni zeleni marketing (greenwashing) su dva koncepta koja se često povezuju s društvenom odgovornošću proizvođača, ali se međusobno razlikuju u svojim ciljevima i efektima.
Ključna razlika između ova dva koncepta je u njihovoj iskrenosti. Dok je marketing za društvene ciljeve način da se proizvođači društveno angažuju i iskoriste svoj uticaj i resurse za podršku važnim društvenim pitanjima, manipulativni zeleni marketing je neiskren pokušaj ostvarivanja pozitivne reputacije bez stvarnog doprinosa zaštiti životne sredine ili društva. Dok je prvi dobra i poželjna poslovna praksa, proizvođači posebno treba da se čuvaju da možda i bez loše namere, ne zakorače u ovaj drugi, jer je javnost s obzirom na sve izazove sa kojima se suočavamo posebno postala osetljiva na ova pitanja i spremna je da bojkotuje takve proizvode i kompanije.
Jedna od ključnih stvari u društvenoj odgovornosti proizvođača robe široke potrošnje je stvaranje dugoročnih i održivih odnosa s kupcima i zajednicama u kojima posluju, a to podrazumeva i pravedno informisanje i podršku lokalnoj zajednici i društvenim pitanjima.
Fotorobot društveno odgovornog proizvođača
Ukoliko bi trebalo da opišemo društveno odgovornog proizvođača robe široke potrošnje, mogli bismo reći da, u idealnom slučaju, društveno odgovorni proizvođač vodi računa o uticaju svog poslovanja na životnu sredinu i preuzima odgovornost za svoj ugljenični otisak, smanjenje emisija gasova staklene bašte i održivo korišćenje prirodnih resursa. Takođe, pridržava se etičkih načela u svom poslovanju, poput poštovanja zakona, transparentnosti u poslovanju i borbe protiv korupcije. Uz to, vodi računa o ljudskim pravima u svom poslovanju, sprečavajući diskriminaciju, iskorišćavanje radnika i kršenje radničkih prava. Društveno odgovorni proizvođač, takođe, doprinosi razvoju zajednice u kojoj posluje, kroz ulaganje u projekte koji poboljšavaju kvalitet života u toj zajednici, podržavajući obrazovanje, kulturu, zdravstvo i socijalnu zaštitu. On, uz to, sarađuje sa drugim interesnim grupama, uključujući državu, nevladine organizacije, akademsku zajednicu i medije, kako bi poboljšao svoje poslovanje i uticaj na društvo i životnu sredinu.
Na kraju, postavlja se pitanje koliko kompanija bi se moglo prepoznati u ovom opisu, a ja verujem da postoji zavidan broj. Međutim, treba naglasiti da je društvena odgovornost proizvođača robe široke potrošnje proces koji zaheva stalnu procenu i poboljšanje poslovnih praksi i politika, kako bi se osiguralo da se proizvodi i usluge proizvode na način koji je pošten, etičan, ekološki prihvatljiv i održiv. Proizvođači imaju važnu ulogu u ispunjavanju očekivanja potrošača i društva u celini, te stalno moraju raditi na osnaživanju svojih poslovnih praksi.
