Kompanija Grečka osnovana je 2008. godine u Rusiji, a posle šest godina pokrenuta je proizvodnja i u Srbiji. Poljoprivreda je oduvek bila ideja vodilja našeg sagovornika. Odrastao je u domaćinskim uslovima i ljubav prema biljkama i životinjama mu je duboko usađena. S obzirom na to da je živeo i radio na primorju, kako kaže, ugostiteljsvo se podrazumevalo. Vodio je nekoliko restorana, i svaki je imao koncept zdravog odnosa prema ishrani.
Sa kojom idejom ste osnovali kompaniju Grečka? Kako je nastao brend Slavuj?
Koliko ima prednosti, globalizacija možda ima i još više mana. Sa sobom nosi potrebu za konstantnim pojeftinjenjem usluge, sirovine... glad za profitom. Ne kažem da ne treba biti profitabilan, ali nikako ne na uštrb kvaliteta. Sa takvim pristupom sam se zaputio u Rusiju i sa firmom IP Proskurin ušao u projekat proizvodnje zrna. A slavuj? Slavuj peva za dušu. A Kursk je, inače, prirodno stanište slavuja.
Takođe, tu je počela i proizvodnja vaših žitarica 2008. Kursk se nalazi se na jugozapadu Rusije i predstavlja jednu od vodećih poljoprivrednih regija. Da li ste imali problema u poslovanju od izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine i kojih?
Početak specijalne operacije Rusije u Ukrajini je doveo do poremećaja u snabdevanju. Međutim, većina ljudi u poslu zna da se posao između Evrope i Rusije nije zaustavio u više od 90% slučajeva. Tako da i u našem slučaju većih poremećaja nije bilo, te proizvodnja nije pretrpela ozbiljnije promene. Štaviše, spremamo nove proizvode za predstojeću sezonu.
Da li imate neke pogone i u Srbiji i gde, šta su u njima proizvodi?
U neposrednoj blizini Beograda, na Umljanskom visu (između Umke i Velike Moštanice) nalazi se pogon u kojem se pakuju zrna, pahuljice i proizvodi brašno. S obzirom na to da smo od Beograda, obilaznice i Ibarske magistrale udaljeni po dvadesetak minuta, naši proizvodi se brzo i lako transportuju kupcima.
Prevashodna delatnost vaše kompanije jeste proizvodnja žitarica i proizvoda od celog zrna. Recite nam nešto više o proizvodnji: koje tehnologije koristite u poslovanju, koji su kapaciteti, u kojoj meri su trenutno iskorišćeni…?
Nama su usevi u Rusiji, gde se nalaze i silosi i pogon za proizvodnju pahuljica. I na toj poziciji se nalazi i proizvodnja pahuljica. Zapravo, pahuljice se pod velikim pritiskom i pod toplim vazduhom do maksimalne temperature od 30 stepeni, samo spljošte. Tim postpupkom zadržavaju više od 95% nutritivnih vrednosti zrna, a spremne su i za upotrebu. Možda nije loše da ovde pomenemo da su naši proizvodi i organski, tj posedujemo ruski Eko sertifikat koji je komplementaran evropskom organskom sertifikatu. Međutim, zbog ove situacije ne možemo da uradimo konverziju. Na sreću, većina naših poslovnih partnera je to prepoznala, tako da i dobar deo specijalizovanih organskih radnji prodaje naše proizvode. Kapaciteti se uvek proširuju. Skoro smo montirali novu liniju za pakovanje brašna bez glutena. A, tokom prošle godine smo formirali tzv sterilnu/čistu sobu u kojoj se pakuju samo bezglutenski proizvodi. I idemo dalje...
Na kakav prijem kod potrošača su naišli ovi proizvodi? Skoro ste tržištu Balkana predstavili i sirovi nefiltrirani med od heljde iz Sibira. Kakvi su utisci?
Priča sa brašnom se odlično odvija. Bezglutensko brašno od prosa i heljde su brzo zauzeli svoje mesto kod kupaca jer sledimo postavljeni standard: ne pravimo kompromise kada je kvalitet u pitanju. Na primer, naše brašno od heljde bez glutena proizvodimo sa više od 20 do 25% kala, jer odstranjujemo kompletan omotač (ljuspicu). Na taj način dobijamo finije i nutritivno bogatije brašno, koje se pokazalo sjajno u proizvodnji. Neki od naših kupaca su: Gluten no – specijalizovani restoran za osobe sa problemom cejilakije, Zrno Ra – prva zdrava pekara, Klub književnika restoran i mnogo drugih proizvođača/ugostitelja koji su beskompromisni po pitanju kvaliteta.
Med se pokazao sjajno. Upravo smo u piku kampanje i najdraže nam je što nam se javljaju ljudi sa pohvalama i ponovo naručuju jer im očigledno pomaže. Sa medom smo tek krenuli. Uskoro nas očekuju i novi ukusi i malo drugačija pakovanja. To će tek biti pravi posao.
Šta još potrošači mogu da pronađu u vašem asortimanu, i gde mogu da se snabdeju vašim proizvodima? Da li imate u planu širenje mreže maloprodajnih objekata u kojima potrošači mogu da pronađu vaše proizvode?
Osim zrna, pahuljica i brašna polbe, heljde, prosa i pirinča, od skoro u plasmanu imamo sjajno brašno od spelte. Zanimljiv proizvod je i suvi grašak, koji smo tek uvezli, pa pravimo plan oko plasmana. Naši nutricionisti vredno rade na receptima za kaše, pa nas uskoro očekuju pakovanja za poneti.
Naši proizvodi su obavezan asortiman u svim prodavnicama zdravije hrane. Osim toga, prisutni smo u Univerexportu, IDEA Organic, Mercatoru, Rodi, Orašac marketima, Aroma i City marketima i u mnogo lokalnih sistema VP Dima, Senta, Marmil, Vum… Maloprodajna mreža se konstantno širi, s tim što ne radimo sa svima i po svaku cenu. Radije ćemo da gradimo dugoročnu vezu sa odgovarajućim poslovnim partnerom, nego da jurimo ulistavanja u nove sisteme, po svaku cenu.
Proizvodi koje vi nudite su funkcionalni i drevni. Koje su njihove osnovne karakteristike i prednosti?
Nutritivno su bogatiji od regularnih/redovnih proizvoda. Na primer, polba je netretirana pšenica koja je bogatija i proteinima i mineralima od recimo pšenice belije. I pri kuvanju se ponaša drugačije i prosto je ukusnija. Pahuljice od heljde imaju dosta gvožđa, rutina i odlične su za probavu. Pahuljice od prosa su bazne i menjaju kiselinsku sliku organizma. Ukratko, njihove funkcije su, osim redovne hrane i unapređenje zdravstvenog stanja organizma.
Hrana, inače, danas ima jednu od vodećih uloga u kvalitetu života čoveka, a posebno mesto zauzima funkcionalna hrana. Kako biste okarakterisali srpskog potrošača, kada je u pitanju konzumacija ovog tipa hrane?
Zavisi. Od osobe do osobe. Mi u firmi volimo da kažemo da svakog dana ima bar još deset osoba koje koriste naše proizvode, tj koje počinju zdravo da se hrane. Srpski potrošač sve više uviđa blagodeti zdrave hrane, a posebno naših proizvoda, koji su skoro svi bez glutena i obiluju neophodnim vitaminima. Tržišta su prezasićena industrijskom hranom čega su domaći potrošači i te kako svesni, shodno tome sve više vode računa o svom zdravlju i promeni navika koja uključuje obaveznu upotrebu zdravih žitarica. U periodu nakon pandemije, sve su vidljivije promene, a konzumacija naših proizvoda je porasla za 30-40%.
Da li su domaći potrošači spremni da plate višu cenu za proizvode koje prepoznaju i za koje veruju da pozitivno utiču na njihovo zdravlje i na pojedine telesne funkcije?
Opet je do osobe. Što su ljudi svesniji lošeg uticaja pogrešno izabrane hrane, to više prihvataju proizvode koji imaju izbalansiran odnos cene i kvaliteta. Naše pahuljice su u pakovanjima od 300g i na njima piše da imate tri obroka. Tri poštena obroka. Možete sa malo voća, kojim bademom i malo biljnog mleka, napraviti vrhunski doručak čija cena ne prelazi 150 dinara. Ako to uporedimo sa cenama u fast food-ovima, shvatićemo da su naši proizvodi i zdraviji i jeftiniji. Naše ljude buni sitost, jer su navikli da se najedu, da im je stomak pun i da taj osećaj traje neka tri do četiri sata. Sam taj proces varenja. Sa pahuljicama ili sa zrnima heljde/prosa, stvar je potpuno drugačija. Obrok se svari za pola sata i vi ste kao novi. Nema naglog pada šećera, nema slivanja krvi u želudac... Dakle nema uopštenih manifestacija. I onda imamo ljude koji ne osećaju sitost i misle da su gladni. A nisu. Realno nisu. Samo ne osećaju težinu u stomaku na koju su navikli. A, navike se teško menjaju. Ali, kad se jednom promene, onda sve kreće kako treba.
| Radije ćemo da gradimo dugoročnu vezu sa odgovarajućim poslovnim partnerom, nego da jurimo ulistavanja u nove sisteme, po svaku cenu |
Početkom prošle godine ste započeli izvoz u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Kako su potrošači na ovim tržištima reagovali na vaše proizvode? Da li izvozite celokupan asortiman ili samo deo?
U zemlje regiona izvozimo kompletan asortiman. Posebno smo zadovoljni saradnjom sa kompanijom Montenegrina koja uvozi i distribuira proizvode u Crnoj Gori i koja je za kratko vreme uspela tamošnjim kupcima da približi naš brend i učini ga prepoznatljivim po kvalitetu.
Kakve rezultate prodaje beležite na srpskom tržištu? Da li je bilo nekih promena na tom polju u poslednjih skoro dve godine, od izbijanja korona krize, u poređenju sa periodom pre pandemije?
Zahvaljujući kontinuiranom ulaganju u marketing i odličnoj saradnji sa vrhunskim influenserima, te, možemo slobodno reći i prijateljskim odnosima sa vodećim veleprodajama zdravije hrane u Srbiji: Viva tref, Makrobiotik, Špajz, Boneda, Karlito i Ekoline, u konstantnom smo porastu. Namerno izdvajam ove kompanije koje su sa nama od početka i uz čiju pomoć ne bismo mogli da imamo ovako dobar razvoj. Naravno, tu su sada i veliki sistemi, ali se pokazalo da jedni drugima nisu konkurencija, jer smo se u startu opredelili za stvaranje kupaca na samom mestu prodaje, tj u sistemima. Što je značilo da ćemo imati više ulaganja u početku, ali se to na kraju ispostavilo kao mudar potez. Jer nam parametri za 2022. govore da se rast prodaje kroz veleprodaje zdravih hrana povećao, iako smo od prošle godine prisutni u velikim sistemima.
Od 2000. godine, u svetu se beleži konstantni rast prodaje drevnih zrna od oko 20% na godišnjem nivou. Da li u Srbiji možemo da očekujemo takav rast i u kom periodu? Prema vašem mišljenju, od čega to zavisi?
Ovo će, pre svega, zavisiti od sinergije edukatora (nutricionisti, mediji, lekari), maloprodajnih lanaca i proizvođača. Što više ovi prvi budu pratili svetske trendove i iznosili ih javno, i što više sistemi budu otvarali pozicije za zdraviju hranu, to će proizvođači moći da plasiraju više novih proizvoda. Za kupce se ne brinemo. Ukoliko ova tri parametra funkcionišu kako treba, potrošači će biti i zadovoljniji i zdraviji. Znaju potrošači šta je dobro. Uvek.
