Slična stvar je i sa uvozom. Ukupna vrednost uvoza povećana je za 34,5 odsto za osam meseci, ali je na veće uvozne cene otišlo 25,3 procenta, a na fizički obim uvezene robe 7,4 odsto, navodi se u saopštenju.
Gledano po sektorima, najviše je povećan izvoz sirovina, za 92,4 procenta, ali tu je rast fizičkog obima povećan za 70 odsto, a cena svega 13,3 odsto. S druge strane, fizički obim izvoza goriva smanjen je za 16 šrpcemata, ali je rast cena od 83 odsto, učinio da imamo rast izvoza mineralnih goriva od 53 odsto.
Slično je i sa hranom čiji je fizički izvoz smanjen za 12,3 procenta, ali je usled rasta cena od 25,8 odsto njegova vrednost povećana za 10,3 procenta. U uvozu je takođe najviše poskupelo gorivo 83,5 odsto, a uz količinski rast uvoza od 24 procenta, ukupna vrednost uvezenog goriva za osam meseci je povećana za čak 128 odsto.
Gledano po oblastima, ubedljivo najveći rast izvoza ostvarilo je rudarstvo 185,6 procenata i to posebno ruda metala 190 odsto. Rast izvoza je najvećim delom posledica fizičkog obima izvoza, koji je povećan za 167,7 procenata, dok nismo videli veliku korist od rasta cena metala, pošto je cena rude u izvozu povećana za svega 8,4 odsto.
Kod izvoza proizvodnje od osnovnih metala situacija je drugačija. Tamo imamo rast vrednosti izvoza 32,2 procenta, gde je 27 odsto posledica rasta cena, a 4,2 procenta rast izvezenih količina.
Na uvoznoj strani najveći rast vrednosti zabeležen je kod derivata nafte, a pored toga je povećana vrednost uvoza papira za 42 odsto, hemijskih proizvoda za 40 procenata, proizvoda od nemetala 41 odsto i od osnovnih metala za 43 procenta. U sva tri slučaja fizički obim je rasta manje od 10 odsto, dok je većina rasta vrednosti uvoza posledica rasta cena.
Izvor: biznis.rs
Foto: CHUTTERSNAP / Unsplash
