Razlozi za poskupljenje su, kažu, skupa struja i poskupljenje pšenice.
Mlinari traže da se struja subvencioniše ili da se doda na regulisano tržište jer bi se samo tako, naglašavaju, smirila situacija i shodno tome snizile cene u korist stanovništva.
U sadašnjoj situaciji, berzanska cena pšenice kao osnovne sirovine ponovo je počela da raste. Od berbe 2022. godine cena na francuskoj berzi porasla je za oko 10 odsto, a poskupljenje je i u Srbiji 10 odsto. To će značajno poskupiti brašno i hleb i peciva za najmanje 10 odsto u narednom periodu od maksimalno 40 do 50 dana, kaže Goran Mališić, predsednik grupacije mlinsko-pekarske industrije u Privrednoj komori.
On dodaje i da su zalihe pšenice kod privatnika, silosa i mlinova na istorijskom minimumu, zbog smanjene domaće žetve u 2022. godini, zbog nemogućnosti mlinova da pšenicu nabavljaju iz uvoza zbog visoke cene. Osim toga, problem su i operativni fondovi za nabavku hlebnog žita, koji ne podržavaju ni poslovne banke ni Vlada.
Za sada iz Vlade nema odgovora na zahtev mlinara. Sledeće nedelje očekuju sastanak na višem nivou, između Komore i nadležnih ministarstava, na kojem će se naći odgovarajuća rešenja, prenose lokalni mediji.
foto: pixabay
