Sve prognoze idu prema tome da ćemo mi te neke bazične, osnovne, esencijalne poljoprivredne proizvode, mislimo pre svega tu na žitarice, pšenica, kukuruz, uljarice, suncokret i soja, imati dovoljno i da će se zadovoljiti domaći bilansi. Kod pšenice smo već sasvim sigurni da su ti bilansi zadovoljeni, rekao je Galetin.
Dodao je da je pšenica požnjevena još pre mesec i po dana i da je prinos pšenice relativno solidan - 3,2 miliona tona u ukupnom potencijalu, ali da će kukuruz, soja i suncokret podneti značajne štete i umanjenja prinosa zbog visokih temperatura tokom jula i avgusta.
Govoreći o suši, Galetin je rekao da je u poslednjih 10 godina bilo sedam sušnih godina, a da je ove godine suša bila ekstremna, a rekao je da bi odgovornost trebalo podeliti između svih aktera - države, proizvođača i struke.
Ističe i da proizvođači nose deo odgovornosti, u smislu pune primene agrotehnike, ali i podsetio da postoji i osiguranje useva i da bi proizvođači trebalo da razmisle o tome, pošto se već godinama suočavamo sa sušom, a da bi struka trebalo da prilagodi sorte i hibride uslovima velike suše.
Kukuruz i pšenica teško podnose te uslove. Od uljarica, suncokret je taj koji je najotporniji, koji relativno lako podnosi. Mi ćemo i ove godine imati značajan podbačaj kod svih, pa i kod suncokreta, ali nešto manji nego što je kod kukuruza i soje, naveo je Galetin.
Objasnio je da se vidi da suncokret svake godine zauzima sve više površina u setvenoj strukturi, jer su proizvođači konstatovali da je otporan.
Napomenuo je da bi podbačaj kukuruza u finansijskom smislu trebalo da iznosi do 250 mil EUR.
Govoreći o rekama koje su presušile, Žarko Galetin je naveo da "definitivno delimo sudbinu globalne promene klime i da nama priroda vraća nemare i bahat odnos prema njoj, a da su zbog elementarne nepogode, ali i i rata u Ukrajini, povećane cene transporta".
Ocenio je da je kiša koja pada zakasnila i da baš ništa neće pomoći usevima.
izvor: RTS
foto: pixabay