Istaknuto je nije realno da inflacija bude manja od procenjenog, te da bi trebalo da ostane povišena sve do polovine sledeće godine, u ovakvim geopolitičkim uslovima i sa ovako lošom poljoprivrednom sezonom.
Pod uticajem visokih troškovnih pritisaka pretežno iz međunarodnog okruženja i inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u julu je iznosila 12,8% međugodišnje, od čega je oko 70% doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata, kazala je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Tabaković je navela da je NBS, u maju, kada je raspolagala podatkom o aprilskoj inflaciji, pretpostavila da će inflacija još u nekoliko narednih meseci nastaviti da se kreće uzlaznom putanjom, jer su intenziviranje geopolitičkih tenzija i nepovoljniji agrometeorološki uslovi od očekivanih, uticali na to da cene hrane i energenata prethodnih meseci ostvare veći rast od predviđenog.
Podsetila je da je u periodu od prethodnog izveštaja inflacija u većini zemalja nastavila je da raste iznad očekivanja, na šta se pre svega odražava rast cena energenata i hrane, koji je dodatno intenziviran izbijanjem konflikta u Ukrajini.
U pojedinim zemljama na rast inflacije utiču i pregrejana domaća tražnja i faktori s tržišta rada. Pored toga, iako se smanjuju troškovi međunarodnog prekomorskog transporta, pritisci na globalnu inflaciju i dalje potiču od zastoja u globalnim lancima snabdevanja i nestašica pojedinih sirovina u proizvodnji, kazala je Tabaković.
Zbog takve kombinacije faktora inflacija se, kako je navela, u mnogim razvijenim zemljama poslednjih meseci našla na višedecenijskim maksimumima – u Sjedinjenim Američkim Državama na najvišem nivou za protekle četiri decenije, a u zoni evra na najvišem nivou od njenog osnivanja.
Ipak, kako je dodala, većina centralnih banaka i međunarodnih institucija ocenjuje da se u narednom periodu može očekivati postepeno smirivanje situacije na tržištima primarnih proizvoda, što bi trebalo da rezultira i postepenim usporavanjem globalne inflacije.
