Temperature vazduha koje su se u živama termometara penjale iznad 32 stepena celzijus u proteklih mesec dana nisu pogodovale biljkama u intenzivnom uzgoju, među kojima su i kornišoni, vrsta krastavca koja je unazad nekoliko godina posebno zastupljena u BiH. Fiziološki procesi unutar biljke dovele su do uništavanja plodova, zbog čega se uzgajivači susreću s velikim podbačajem uroda.
Zemljoradnička zadruga Voćar i kompanija Voćar promet, nalazi se u grupi najznačajnijih uzgajivača i otkupljivača kornišona u Bosni i Hercegovini, a njihove projekcije proizvodnje ove godine su se kretale dve hiljade tona krastavaca. Međutim, taj rezultat neće biti ispunjen kornišonima iz zvorničke, tuzlanske i bijeljinske regije.
Zaključno s 1. avgustom u berbi sam imao 800 tona, što je podbačaj za okvirno 15 odsto. U drugom delu sezone u avgustu i polovini septembra verujem da nećemo ostvariti ni polovinu proizvodnje od spomenutih 800 tona. U konačnici za očekivati je da ćemo imati pad proizvodnje između 35 i 40 odsto, kazao je za Klix.ba Fahrudin Delibajrić menadžer Voćar prometa.
Manja proizvodnja doprinosi i lošem finansijskom rezultatu za uzgajivače, ali i otkupljivače kornišona.
Višegodišnji problemi s izvozom
Otkupljivači kornišona izvozno su orijentisani, a već nekoliko godina se suočavaju s problemom otežanog plasmana proizvoda na evropsko tržište. Naime, na Graničnom prelazu Gradiška, gde ide izvoz svežeg voća i povrća iz BiH, fitosanitarni inspektori Republike Hrvatske rade do 15 sati, bez angažmana u danima vikenda.
Zbog čekanja i po dva dana, samo radi pregleda dokumentacije, jer su utovari zapečaćeni od bh. inspektora, izvoznici trpe štetu jer ne stižu na istovar na vreme, roba postaje loša i gubici su neminovni.
Česta su čekanja na granici, a zbog toga smo već imali situaciju da nam je kamion do jemačke stigao za šest dana te je propala jedna pošiljka vrijedna 30 hiljada evra. Mi smo u petak natovarili kamion za Nemačku, koji je morao krenuti zaobilaznim putem preko Mađarske, što nam dodatno stvara probleme, kaže Delibajrić.
Kada je reč o ovogodišnjim cenama kornišona, prva klasa košta 1,55 KM po kilogramu, druga je 0,75 KM i treća 0,15 KM. Cene repromaterijala su povećane za skoro 40 odsto, što je svakako dodatni teret u priči o bosanskohercegovačkim kornišonima, pišu bih mediji.
foto: pixabay
