Pre deset godina u Hrvatskoj se pretežno kuvalo na suncokretovom ulju, najčešći prilog bio je krompir, riba se konzumirala jednom nedeljno, dok su palačinke bile najdrža poslastica.
Prosečan Hrvat pio bi barem jednu kafu dnevno i ishrana ljudi se bazirala prvenstveno na pekarskim proizvodima, mesu, kao i voću i povrću. Dok su žene preferirale piletinu i jele u proseku po tri kriške hleba, muškarci su birali svinjetinu i pet kriški hleba.
Koliko su se te navike promenile otkriće upravo novo Nacionalno istraživanje prehrambenih navika.
Podaci o navikama u ishrani daće nam uvid u to šta unosimo previše u naše telo, a što premalo, sve sa ciljem osiguranja zaštite zdravlja građana, rekla je Darja Sokolić, koordinator projekta.
Istraživanje na reprezentativnom uzorku obuhvatiće učesnike svih uzrasta i prikupiće informacije o količini i učestalosti konzumacije hrane, pića, i dodataka ishrani, kao i o intoleranciji i alergiji na određenu hranu.
Ovo istraživanje će u budućnosti takođe pomoći nutricionistima u kreiranju preporuka za pravilnu ishranu.
Istraživanje je dobilo odobrenje Agencije za zaštitu privatnih podataka i Etičkog odbora za korišćenje privatnih podataka u istraživačke svrhe.
Projekat se provodi uz podršku Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA), a podaci će moći da se uporede sa podacima istog istraživanja u drugim zemljama Evropske Unije.
Projekat sprovodi HAPIH u saradnji sa Hrvatskim zavodom za javno zdravstvo (HZJZ), Prehrambeno-biotehnološkim fakultetom u Zagrebu (PBF) i Prehrambeno-tehnološkim fakultetom u Osijeku (PTF).
Izvor: Hina
Foto: nrd / Unsplash
