Egipat, jedan od najvećih svetskih uvoznika pšenice, poslednjih godina je kupovao veliki deo žita iz Crnog mora, ali je taj uvoz poremećen napadom Rusije na Ukrajinu.
Sukob je takođe dodatno povećao troškove uvoza pšenice. Egipat se uglavnom oslanja na uvezenu pšenicu kako bi visoko subvencionisani hleb učinio dostupnim za više od 70 miliona od svojih 103 miliona stanovnika.
Dok je Egipat nastojao da diversifikuje uvozno poreklo, ministar snabdevanja Ali Moselhi je u maju rekao da je pristao da kupi 500.000 tona pšenice od Indije. Indija je istog meseca zabranila izvoz pšenice, ali je dozvolila zemljama kao što je Egipat sa potrebama bezbednosti hrane.
Na osnovu onoga što je dobavljač rekao, uslov je bio da pšenica mora da bude u lukama, da bi bila dostupna. Dogovorili smo se za 500.000 tona, a ispostavilo se da dobavljač ima 180.000 tona u luci, rekao je Moselhi na konferenciji za novinare.
Moselhi je dodao da je Egipat takođe u pregovorima sa ruskim dobavljačima o ugovoru o otkupu pšenice.
Egipat traži načine da dobije više brašna iz žitarica, podižući procenat ekstrakcije brašna koje se koristi za subvencionisani hleb na 87,5% sa 82%, rekao je Moselhi.
To bi moglo da uštedi oko 500.000 tona uvezene pšenice, uvozeći 5 do 5,5 miliona tona pšenice za fiskalnu 2022/23. godinu, dodao je on.
Druga ideja koja se testirala je dopuna pšeničnog brašna krompirom.
Trenutne rezerve pšenice su dovoljne za skoro 6 meseci nakon nabavke 3,9 miliona tona u lokalnoj žetvi, kaže Moselhi.
izvor: esmmagazine
foto: unsplash/Polina Rytova