Summi1
Summit2

BiH: Očekuje se povećanje cene meda

AKTUELNO

Region

03.06.2022

Nakon dve teške godine, pčelari u Bosni i Hercegovini se nalaze u prilikama koje im idu na ruku. Ovogodišnju sezonu najavljuju plodonosnom, a cena meda, u zavisnosti od vrste i kvaliteta, koštaće u proseku 20 KM.

Ovogodišnje prolećne vremenske prilike pogoduju pčelama koje se trenutno nalaze na nekoliko ispaša, što nije bio slučaj 2021. i u 2020. kada su se pčelari suočavali s velikim problemima.

Prinosi meda u ovoj godini trebalo bi da budu veći i kvalitetniji.

Imali smo manjih pčelinjih gubitaka, ali smo iz zimskog i prolećnog perioda izašli s relativno snažnim i zdravim pčelinjim zajednicama. U području Posavine, Odžaka, Modriče i Svilaja bagrem je u fazi prolaska, rezultati su bili solidni, međutim, u drugim područjima, poput Sarajeva i njegove okoline, sada se on otvara i pčele su zdrave za kupljenje nektara i njegovo skladištenje u košnicu, kaže predsednik Saveza pčelara Federacije Bosne i Hercegovine Rehad Deljo.

Globalne ekonomske prilike uticale su svakako i na poskupljenje pčelarskog repromaterijala, međutim, proizvođači meda i ostalih proizvoda saglasni su da neće povećavati cene u ovoj godini, u kojoj očekuju i prinose meda od kadulje, koji se kao retka vrsta pojavljuje svake četiri sezone.

Nakon dve godine relativno slabih rezultata u pčelarstvu, mi konačno sada imamo normalniju, zdravu i perspektivniju pčelarsku godinu, u kojoj očekujemo značajne rezultate. Kada je reč konkretno o cijenama meda, ona će i ove godine biti okvirno deset eura, u zavisnosti od vrste i kvaliteta, dodaje Deljo.

Potražnja meda na bh. tržištu znatno je veća od proizvodnje, a ono na što posebno upozoravaju pčelari je patvoreni med, ali i onaj uvozni koji je izrazito lošeg kvaliteta.

Mi smo spremni za fer i poštenu tržišnu utakmicu, ali spatvorenjem imamo zaista velikih problema. Naš med ima dokazan kvalitet i u tom segmentu ima potražnju, kupca, tržište i svakako budućnost. Imamo potencijale da proizvodimo samo pola potreba našeg tržišta, što znači da postoji prostor za nove i mlade pčelare koji imaju šansu kroz sferu zapošljavanja i samozapošljavanja, naglašava Deljo.