Hrvatska zadovoljava konvergencijske kriterijume i EK je u sredu zaključila da je spremna da postane 20. članica europodručja od 1. januara 2023. godine.
Saopšteno je da će ulazak u "evropodručje" hrvatsku privredu učiniti jačom, doneće korist građanima, preduzećima i društvu uopšteno, ali i da će euro postati jači ulaskom Hrvatske.
Izveštaj obuhvata sedam zemalja – Bugarsku, Češku, Hrvatsku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Švedsku. Danska ima trajno izuzeće od obaveze uvođenja evra i nije obuhvaćena izveštajem-
Hrvatska kuna je u julu 2020. uključena u Evropski tečajni mehanizam (ERM II) po središnjem paritetu 1 evro = 7,53450 kuna. Očekuje se da će to biti i konačni tečaj konverzije.
Što se tiče stabilnosti cena, Hrvatska je u poslednjih 12 meseci imala stopu inflacije od 4,7 odsto, što je ispod referentne vrednosti od 4,9 posto. Kako bi se zadovoljili ovi kriterijumi, inflacija ne sme da bude viša od 1,5 odsto od referentne vrednosti. Referentna vrednost se zasniva na prosečnoj inflaciji u tri zemlje članice EU-a s najmanjom inflacijom. To su u proteklih godinu dana bile Finska, Francuska i Grčka. Iz proračuna su pritom bile isključene dve zemlje, Malta i Portugal, u kojima je inflacija zbog specifičnih razloga znatno odstupala od evropskog proseka.
foto: pixabay
