Summi1
Summit2

Narodna banka Srbije podigla kamatnu stopu, poskupljuju dinarski krediti

AKTUELNO

Srbija

08.04.2022

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je juče na sednici da poveća referentnu kamatnu stopu sa jedan odsto na 1,5 odsto. Ova kamatna stopa, inače, ima ulogu signalizirajuće kamatne stope, kao i ulogu polazne kamatne stope na tržištu, pošto se ostale kamatne stope na dinare u Srbiji utvrđuju upravo prema njoj. To znači da se mogu očekivati i veće kamatne stope na dinarske kredite.

Donoseći odluku o povećanju referentne kamatne stope za 50 baznih poena, na 1,5 odsto, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja, saopštila je NBS.

Izvršni odbor podseća da je Narodna banka Srbije i u prethodnom periodu, kao odgovor na izazove iz međunarodnog okruženja, preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike, koristeći fleksibilnost koju joj pruža postojeći monetarni okvir.

Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije - kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5 odsto, a stopa na kreditne olakšice na 2,5 odsto.

U uslovima viših cena energenata i svetskih cena primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou, od sredine prethodne godine intenziviran je rast uvoznih i proizvođačkih cena. Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše. Pored toga, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini, ističe NBS.

To je, kako se dodaje, za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu.

Izvršni odbor je prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.

Zbog nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja krize u Ukrajini, a pre svega zone evra koja je naš najvažniji trgovinski partner, izraženiji su i rizici naniže po privredni rast Srbije u ovoj godini, ističe NBS, ocenjujući da će efekti u najvećoj meri zavisiti od dužine trajanja krize.

U smeru niže inflacije očekuje se da deluje i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

izvor: N1.rs
foto: pixabay