Rat u Ukrajini nije samo najveća vojna i geopolitička prekretnica u Evropi nakon završetka Hladnog rata već se s njim menja i kompletna globalna ekonomska situacija. Privrednog oporavka kakav se pre očekivao neće biti, već stiže rizik od stagflacije, odnosno kombinacije slabog rasta i visoke inflacije.
Prema rečima hrvatskih analitičara, ekonomija zemlje je otvorena i snažno zavisna od potrošnje i turizma, pa će zato upijati i povoljna i nepovoljna kretanja iz okruženja, kao i do sada. Rusija u hrvatskom robnom izvozu učestvuje sa oko jedan odsto, što bi, prekine li se u potpunosti kretanje robe, bio velik gubitak za pojedine kompanije, ali i nešto što bi bitnije narušilo dinamiku domaće proizvodnje.
I u EU ističu da je trgovina s Rusijom nakon 2014. i aneksije Krima spala na svega 0,6 odsto ukupne ekonomske proizvodnje. Udar stiže preko energenata i sirovina i uopšteno nesigurnosti i užasa koji sa sobom nosi ratno razaranje. Hrane će biti dovoljno, ali ne po sadašnjim cenama, prenosi Večernji list.
