Nakon što je u decembru 1.000 kontejnera za reciklažu staklene ambalaže počelo da pristiže u region, projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ proširen je na još osam opština u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Kontejneri će, osim u Somboru, Nišu, Bihaću, Novom Travniku, Štipu i Ilindenu, biti raspoređeni i u Kragujevcu, Varvarinu, Konjicu, Ilidži, Skoplju, Bitolju, Đevđeliji i Tetovu. Kompletna oprema biće postavljena do kraja marta, u gradskim jezgrima, ugostiteljskim objektima, kao i u prigradskim naseljima.
Jedan od glavnih ciljeva projekta, koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju - GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, je da se u ovim opštinama poveća količina sakupljene staklene ambalaže za 20% i postigne isplativost reciklaže stakla. Uz finansijsku podršku Apatinske pivare i Nemačke razvojne saradnje, u ukupnoj vrednosti od 300.000 evra, Sekopak i NALED će Nišu dodeliti 300 reciklažnih kontejnera, Somboru 150, Kragujevcu 120, dok će građani Varvarina na raspolaganju imati 30 kontejnera.
Proširenjem projekta na nove opštine, više od 500.000 stanovnika Srbije odnosno 1,5 miliona u tri zemlje će dobiti priliku da iskorišćenu staklenu ambalažu odlaže u reciklažne kontejnere, u blizini svojih domova, i na taj način doprinese zaštiti životne sredine. Sav stakleni ambalažni otpad je reciklabilan - u kontejnere mogu da se odlažu staklene boce, tegle, staklene bočice od kozmetike i parfema. Ipak, treba imati u vidu da neke vrste stakla, poput automobilskog, laboratorijskog, vatrostalnog stakla ili ogledala, ipak nisu pogodne za reciklažu, te odlaganje takvog materijala treba izbegavati. Svakako će, paralelno sa postavljanjem infrastrukture, biti sprovedena i edukacija javnosti o važnosti reciklaže, objašnjava Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.
U Srbiji se reciklira tek 44% staklene ambalaže, u Severnoj Makedoniji 30%, a u Bosni i Hercegovini 12%, što je nedovoljno za uspostavljanje isplativog sistema reciklaže na Zapadnom Balkanu. S obzirom na to da u regionu ne postoje reciklažni pogoni, staklena ambalaža mora da se izvozi i to je dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada, a posledica ovakvog sistema je to što većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne.
izvor: InStore
foto: NALED
