Projekat bi trebalo da se sprovede u okviru Evropske zelene agende, s ciljem da do 2050. godine Evropa prestane da emituje više gasova koji izazivaju klimatske promene nego što ih apsorbuje, prenosi portal Indikator.ba.
Kako je objašnjeno u Evropskoj komisiji, cilj je da se omogući pravedna tranzicija uz evropska sredstva, a model bi bio zasnovan na iskustvu koje je EU ostvarila proteklih nekoliko decenija u tranziciji zemalja unutar EU ka čistijim izvorima energije.
Pojašnjeno je da su regioni u BiH obuhvaćeni ovim projektom Tuzlanski i Srednjobosanski kanton, kao i opštine Ugljevik i Gacko, a osim nad Zapadnim Balkanom, ova kancelarija će imati nadležnost i nad ukrajinskim područjima u kojima dominira prljava energija poput uglja.
U EU su naveli da elektrane na ugalj na zapadnom Balkanu emituju čak 2.000% više sumpor-dioksida i sitnih čestica nego prosek centrala u EU, a 16 termocentrala na zapadnom Balkanu instalirane snage osam gigavata emituje više zagađenja nego svih 250 centrala u EU.
U Sekretarijatu Energetske zajednice kažu da su se zemlje zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa na samitu u Sofiji u novembru prošle godine obavezale da će slediti evropski plan dekarbonizacije i postizanje neutralnosti u ovim česticama do 2050. godine.
Svojim potpisima šest zemalja zapadnog Balkana obavezalo se da će uvesti plaćanje emitovanja ugljenika u skladu sa Šemom za trgovanje česticama i smanjiti, a postepeno ukinuti subvencije za ugalj, navode u Sekretarijatu.
Izvor: eKapija/Tanjug
Foto. Pixabay
