Košarac je istakao kako je važno da se uredi taj sektor poljoprivrede jer u Bosni i Hercegovini postoji oko 70 proizvođača vina, a godišnja proizvodnja iznosi od 17 do 19 miliona litara.
Usvajanje zakona, dodao je Košarac, jedan od uslova za povlačenje sredstava iz evropskih fondova namenjenih vinogradarstvu i proizvodnji vina, a vinarima će omogućiti da osiguraju nova tržišta, a postojeća zaštite i zadrže.
Košarac je naveo kako ostaje da se s entitetskim telima obave poslednje konsultacije nakon čega će se zakon u redovnoj proceduri poslati na usvajanje.
Na taj način ćemo omogućiti poštovanje evropskih standarda i zadržati tržište Evropske unije za naše proizvođače vina, rekao je Košarac u Trebinju, nakon sastanka s proizvođačima vina koji su se okupili na info-danu o temi “Usklađivanje regulativa sektora vinarstva u BiH s relevantnom regulativom EU”. Prema njegovim rečima, za 15 dana održaće se sastanci s entitetskim telima o tekstu tog zakona i kada se od njih dobiju potrebne saglasnosti zakon će biti upućen Savetu ministara.
Govoreći o kupovini grožđa za proizvodnju vina u BiH, Košarac je rekao da treba pojačati kontrolu uvoza. On je dodao i da je potrebna veća prisutnost proizvođača vina na sajmovima.
Jednoglasno smo se dogovorili jer nam je cilj da idemo u Evropu i da možemo da radimo, istakao je Miro Ćorić, direktor Podruma Andrija i predstavnik Radne grupe za izradu Zakona o vinu,
U BiH se nalazi značajan broj uzgajivača grožđa pre svega za proizvodnju vina, od čega je većina manjih proizvođača koji uzgajaju za lične potrebe i lokalno tržište. Ukupne površine pod vinogradima, prema procenama, zauzimaju oko 4.000 hektara, na kojima je posađeno 15,3 miliona čokota, s kojih je ostvarena proizvodnja u proseku od oko dva kilograma grožđa po čokotu. Od 30 miliona kilograma grožđa, koliko se u BiH proizvede svake godine, 65% se preradi u vino.
Više se proizvodi belo vino, oko 55%, dok crno vino čini preostalih 45%. Rose vina zastupljena su u vrlo malim količinama. Proizvodnja vina je usmerena na visokokvalitetne sorte vina, i to najviše autohtone sorte kao što su Žilavka (belo) i Blatina (crno).
Te sorte su idealne za uzgoj u lokalnim geografskim i klimatskim uslovima na prostoru Hercegovine po lokalnoj uzgojnoj tradiciji i deo su kulturnog nasleđa.
Foto: Pixabay
