Piše: Ana Karadžić, CEO, EXI
Kada čujemo reč preduzetništvo, obično su nam prve asocijacije ideje, inovacije, vizije koje pokreću promene. Retko se, međutim, govori o jednoj od najvažnijih komponenti svakog biznisa, koja je ključna u omogućavanju svega navedenog – likvidnosti. Odmah ću se ispraviti – govori se, naravno: mnogo smo puta čuli (i doživeli) priču o preduzetniku koji čeka isplatu obavljenog posla tri ili četiri meseca. Međutim, uvek uz isti, rezignirani zaključak: “To je tako.” U Srbiji, gde su mala i srednja preduzeća kičma privrede, problem likvidnosti masovno se doživljava kao neizbežan deo poslovanja. Iako kašnjenja u plaćanjima, duge procedure naplate i otežan pristup kapitalu guše potencijal razvoja i inovacija. Iako znamo da bez stabilnog novčanog toka i najbolja ideja uglavnom ostane samo to – ideja.
U poslednje vreme često razgovaram sa kolegama i prijateljima koji su prepoznali da njihova likvidnost nije samo broj na računu – to je njihova sloboda, sposobnost da rastu, da reaguju na poslovne prilike u odgovarajućem trenutku i da prežive u trenucima krize. Ja bih zato volela da promenimo uslove ovog razgovora i da preispitamo to što dugo podrazumevamo. Finansijski ekosistem Srbije je u tihoj, ali značajnoj transformaciji. Digitalizacija i inovacije donose preokret u načinima finansiranja, omogućavajući preduzećima da budu fleksibilnija i otpornija na tržišne izazove.
Svakako da faktoring i dalje važi za jedno od najboljih rešenja. Jednostavan koncept – prodaš fakturu, odmah dobiješ deo novca i ne brineš o kašnjenju. Volela bih da više kompanija zna za ovu opciju i da se manje preduzetnika plaši da koristi usluge faktoring kuća. Ali ono što često čujem jeste i da je ta opcija ponekad preskupa ili jednostavno previše rigidna. U tradicionalnom faktoringu uslovi su unapred definisani i često se ne prilagođavaju specifičnim potrebama kompanije. Digitalizacija je donekle ubrzala ovaj proces, ali nije uvek omogućavala pravu konkurenciju među finansijerima.
| Zamislite da možete da oglasite svoje potraživanje, a da potencijalni investitori licitiraju za kupovinu, dok vi birate najbolju ponudu. To nije daleka budućnost – to se već dešava. |
Digitalizacija u korist rasta biznisa može da ode još dalje. Da bi bila zaista inovativna u kontekstu naplate faktura, trebalo bi da utilizuje digitalne alate koji će napredovati dalje od prostog vebsajta: ona bi trebalo da preduzetnicima ponudi opcije. Zamislite da možete da oglasite svoje potraživanje, a da potencijalni investitori licitiraju za kupovinu, dok vi birate najbolju ponudu. To nije daleka budućnost – to se već dešava. Kod nas je od skoro aktivan EXI, prva digitalna berza faktura, i zadovoljstvo mi je što sam deo ovog kolektiva finansijskih stručnjaka i vizionara koji su zamislili fleksibilniju budućnost srpskog preduzetništva.
Šta to u praksi znači? Prvo, cena fakture se formira tržišno – ako postoji veće interesovanje investitora, dobićete povoljnije uslove. Drugo, nema više dugih pregovora sa samo jednim faktorom koji diktira uslove. I možda najvažnije, na ovakvoj platformi fakture mogu da se prodaju čak i ako niste „idealna“ kompanija sa savršenim bonitetom, bilo da su dospele ili nedospele.
Ovo nije samo pitanje finansija, već i šireg načina razmišljanja. Volela bih da i vi, čitaoci, razmislite o drugim aspektima poslovanja koje prihvatate kao nužne, jer mislite da morate, i istražite moguća digitalna rešenja za njih. Iako želim da pišem o prednostima EXI-ja, podjednako mi je važan i kontekst njegovog nastanka, jer čvrsto verujem u to da preduzetnici koji prepoznaju inovacije, edukuju se o njima i brzo ih usvajaju imaju prednost. Konačno, digitalizacija poslovanja nije samo pitanje komfora – ona je ključna za konkurentnost na savremenom tržištu. Berza faktura nije samo novi način finansiranja – ona je deo šire transformacije u kojoj preduzetnici postaju aktivni donosioci odluka o svom kapitalu, a ne pasivni primaoci finansijskih uslova koje im nameću tradicionalni sistemi.
EXI je, dakle, mnogo više od platforme – to je za mene simbol promene paradigme u načinu razmišljanja o inovacijama uopšte, gde ne čekamo da se tržište prilagodi nama. Oni koji prvi prepoznaju nove prilike, biće oni koji će diktirati tempo razvoja u budućnosti. Ono što sigurno znam jeste da Srbija danas prolazi kroz tektonsku promenu u finansijskom ekosistemu i u širem kontekstu digitalizacije poslovnih usluga – pitanje je samo ko će se odvažiti da zakorači u novu eru poslovanja.
