Autor: Boban Mladenovski, menadžer za transport, Tesco, Boban.Mladenovski@tesco.com
Nepoštene komercijalne prakse značajno utiču na FMCG sektor, što zauzvrat utiče na poverenje potrošača i dinamiku tržišta. I UK i EU uspostavile su okvire za borbu protiv takve prakse, iako postoje nijansirane razlike u njihovim zakonodavnim pristupima. U ovom tekstu ću istražiti ove razlike, naglašavajući relevantne akte, direktive i primere.
U Evropskoj uniji, nepoštene komercijalne prakse prvenstveno su regulisane Direktivom o nepoštenoj komercijalnoj praksi (UCPD) (2005/29/EC). Ova direktiva ima za cilj da zaštiti potrošače od pogrešnog oglašavanja i agresivnih prodajnih taktika.
Ključne odredbe uključuju:
- Lažne prakse: One uključuju lažne tvrdnje o proizvodima, kao što su preterane zdravstvene beneficije ili pogrešne informacije o cenama. Na primer, ako FMCG kompanija lažno tvrdi da je prehrambeni proizvod "100% organski", a to nije, to predstavlja zloupotrebu prema UCPD-u.
- Agresivne prakse: To su taktike koje teraju potrošače na kupovinu koju inače ne bi obavili. Primer je korišćenje tehnika prodaje pod pritiskom kako bi se potrošači podstakli da kupe proizvod, kao što su ponude s ograničenim vremenom koje stvaraju lažni osećaj hitnosti.
- Crna lista praksi: UCPD uključuje "crnu listu" praksi koje su uvek zabranjene, kao što su lažne tvrdnje o geografskom poreklu proizvoda ili pretvaranje da ste potrošač pružanjem lažne recenzije.
EU je uložila, i još uvek ulaže, napore u modernizaciji, poboljšanju i sprovođenju postojećeg zakonodavstva EU o zaštiti potrošača, osiguravajući da preduzeća budu u potpunosti odgovorna za svoje postupke.
Revizija Evropske komisije tada aktuelnog okvira prava potrošača u EU (i, u to vreme, Ujedinjenog Kraljevstva kao deo EU) rezultirala je moderniziranim i poboljšanim režimom zaštite potrošača poznatim kao New Consumer Deal. Prvenstveno se sastoji od dve nove direktive: (I) Direktiva o kolektivnim odštetama i (II) Omnibus direktiva (tj. Direktiva o implementaciji i modernizaciji). Omnibus direktiva (Direktiva EU 2019/2161) je značajan deo zakona koji ima za cilj modernizaciju i poboljšanje zakona o zaštiti potrošača u celoj Evropskoj uniji. Usvojen u novembru 2019. godine, njime se menja nekoliko postojećih direktiva EU, posebno Direktiva o zaštiti potrošača, kako bi se odgovorilo na moderne izazove u digitalnoj ekonomiji i poboljšala prava potrošača.
Od 1. januara 2021. Velika Britanija više nije članica Evropske unije. Međutim, kopirala je ovaj zakon iz EU, što znači da su zakoni o potrošačima ostali na snazi u UK. Osim toga, veći deo originalnog zakonodavstva EU o potrošačima već je ugrađen u zakon UK Zakonom o pravima potrošača iz 2015.
Ako vaša kompanija ima klijente iz EU ili Ujedinjenom Kraljevstvu, moraćete da ih obaveste o njihovim zakonskim pravima i o tome kako će politike, procesi i pravni uslovi vaše kompanije poštovati ta prava. Morate to učiniti u obliku koji je njima lako razumljiv i pristupač. Najbolji način da to učinite je prikazivanje potrebnih informacija u svim uslovima i politikama koje se odnose na potrošače – idealno ako imate skup pravnih uslova (npr. Uslovi i odredbe), Politiku isporuke i Politiku povraćaja. Pravni uslovi i generatori politika mogu vam pomoći da kreirate prilagođene pravne uslove i politike koje su vam potrebne da biste bili u skladu sa zakonima EU i Ujedinjenog Kraljevstva.
Novosti u UK Zakonu o nefer komercijalnoj praksi
U Ujedinjenom Kraljevstvu, novi Zakon o digitalnim tržištima, konkurenciji i potrošačima iz 2024. (DMCCA) dobio je kraljevsku saglasnost, stavljajući van snage Uredbu o zaštiti potrošača od nepoštenog trgovanja iz 2008, zajedno sa amandmanima iz 2015. godine. Novi zakon pruža dodatna prava potrošačima u vezi sa nepoštenim poslovnim praksama. Početak pune primene i stavljanje u funkciju ovog zakona očekuje se u aprilu 2025. godine.
Iako su ukupne promene relativno minimalne u poređenju sa već starim zakonom, ne treba ih zanemariti, ne samo zato što DMCCA daje Upravi za zaštitu konkurencije i tržišta (CMA) nova ovlašćenja da direktno sprovodi zakone o potrošačima, već i ovlašćuje da izriče novčane kazne do 10% globalnog godišnjeg prometa preduzeća.
Neke od ključnih promena koje DMCCA uvodi u odnosu na CPR su promene na listi komercijalnih praksi koje se uvek smatraju nepravednim, dodatne formulacije o cenama i promene definicija ključnih pojmova.
Deo 3, Poglavlje 4, Zakona o DMCC-u, za koji se očekuje da stupi na snagu u aprilu 2025. godine, postavlja sveobuhvatan proces osmišljen kako bi se osigurala proceduralna pravičnost i operativna efikasnost. Ona je dopunjena pravilima, smernicama i izjavama CMA o izricanju novčanih kazni (sadržano u Poglavlju 7 smernica CMA). Ukratko, nova ovlašćenja će omogućiti CMA-u da donese odluku koja može zahtevati plaćanje kazne do 10% svetskog prometa trgovca i nametnuti uputstva trgovcu da promeni svoje ponašanje. Ove smernice mogu uključivati pojačane mere u korist potrošača, kao što je isplata kompenzacije pogođenim potrošačima. CMA, takođe, može izdati obaveštenja o online interfejsu. Ako trgovci ne poštuju smernice, mogu se izreći dodatne velike kazne do 5% svetskog prometa i/ili 5% dnevnog prometa. CMA može pokrenuti direktnu istragu o sprovođenju prava potrošača ako ima razumne osnove za sumnju da je došlo do kršenja određenih zakona, da se dešava ili je verovatno da će se dogoditi. Kada CMA posumnja na povredu, ovo telo može poslati privremeno obaveštenje o kršenju trgovcu. Ovo će aktivirati pravo na pripremu ili angažovanje zastupanja (uključujući usmene izjave) podnošenjem izjave u određenom vremenskom roku. Nakon razmatranja svih datih izjava, CMA može izdati konačno obaveštenje o kršenju.
U nekim okolnostima, trgovci pod istragom mogu podneti obaveze CMA-u ili pristati na rešavanje istrage putem pogodbe. Ove sporazume će direktno sprovoditi CMA, koji će imati moć da izriče kazne do 5% svetskog prometa za kršenja.
CMA ima široka istražna ovlašćenja (navedena u odeljku 5. Zakona o pravima potrošača iz 2015, izmenjenog Zakonom o DMCC-u) koja uključuju ovlašćenja za obavljanje nenajavljenih inspekcija i istraga, uz mogućnost izdavanja informativnih obaveštenja. Kao deo ažuriranja DMCC zakona, CMA će moći izreći značajne kazne do 1% svetskog prometa i/ili 5% dnevnog prometa za netačan odgovor ili lažno prijavljivanje i/ili informacije. CMA je tražio i dobio ova nova ovlašćenja koja izgledaju zastrašujuće, jer su potencijalne kazne ogromne, a nadležni kažu da nameravaju koristiti sva ovlašćenja koja su im zakonski dostupna. Nove odredbe uključuju mnogo stroža pravila o cenama kap po kap i zabranu puštanja u rad i objavljivanja lažnih recenzija. CMA će u dogledno vreme objaviti smernice o svim novim pravilima nepoštene poslovne prakse, tako da će kompanije morati biti na oprezu.
DCCAM i Direktiva EU 2019/2161, poznata i kao Omnibus direktiva, imaju za cilj poboljšanje zaštite potrošača u digitalnoj ekonomiji. Evo kratkog sažetka njihovih ključnih prednosti:
DCCAM pruža modernizovani okvir za prava potrošača, osiguravajući da potrošači imaju jasnu zaštitu prilikom kupovine digitalnog sadržaja i usluga. On obavezuje kompanije da pruže transparentne informacije o digitalnim proizvodima i uslugama, pomažući potrošačima da donesu dobar izbor jer će biti tačno informisani. Potrošači imaju jača prava na pravne lekove i kompenzaciju, uključujući pravo da odustanu od ugovora pod određenim uslovima.
Direktiva jača zaštitu potrošača i poboljšava postojeće zakone o zaštiti potrošača rešavanjem pitanja vezanih za pogrešno oglašavanje i nepoštene poslovne prakse. On ovlašćuje nacionalne vlasti da osiguraju usklađenost i efikasnije rešavaju kršenja, čime se povećava poverenje tržišta. Direktiva uvodi posebna pravila za internet tržišta koja osiguravaju da su potrošači bolje zaštićeni kada kupuju od prodavaca trećih strana. Prepoznaje izazove koje donosi digitalna ekonomija i prilagođava zakone o zaštiti potrošača kako bi se nosili s tim promenama, uključujući odredbe za online preglede i transparentnost cena.
I DCCAM i Direktiva EU 2019/2161 imaju za cilj stvaranje sigurnijeg i transparentnijeg digitalnog tržišta, podstičući poverenje potrošača i ohrabrujući fer konkurenciju između preduzeća. Oni predstavljaju značajne korake ka modernizaciji prava potrošača u sve digitalnijem svetu. Je li posao završen s ovim najnovijim zakonskim promenama EU i UK? Naravno da ne. Ovo je samo početak i dobra osnova za budućnost, a drugi zakoni bi trebalo da slede ovaj primer i time pomognu potrošačima, ali pre svega kompanijama koje sarađuju sa kompanijama u EU i UK.
