Piše: Pietro Dallari, ekonomista u jedinici za makroekonomske scenarije ekonomskog odeljenja Evropske investicione banke
Zato je poboljšanje pristupa finansijama i dalje ključno za uvođenje novih ideja na tržište. Pored toga, potrebno je povećati javna ulaganja u istraživanje i razvoj, usvojiti dobro osmišljenje politike, uključujući i savremene mogućnosti obrazovanja i obuke, kao i razviti namenske finansijske instrumenate.
Prema zajedničkom izveštaju Evropske investicione banke (EIB) i Evropskog zavoda za patente (EPO), u periodu od 2016. do 2021. godine čak oko 27% čistih tehnoloških inovacija razvijeno je u Evropi, koje se uglavnom odnose na projekte sa niskom emisijom ugljenika, održivom mobilnošću i alternativom plastikom. Uopšteno govoreći, udeo istraživanja i razvoja koje finansira javni sektor u Evropi i dalje je veći nego u SAD i Kini. Međutim, potrebno je učiniti više da bi se održao korak sa inovacijama sa drugim globalnim ekonomijama i zadržala vodeća poziciju Evrope u zelenim patentima.
Smanjenje finansijskih barijera za nova preduzeća
Inovacije takođe mogu pomoći u rešavanju negativnog uticaja demografskog pada na evropski bruto domaći proizvod (BDP). Jaz između realnog BDP-a u EU i SAD se povećao od devedesetih, uglavnom jer je broj stanovnika u Evrope rastao sporije. Potrošnja vezana za starenje populacije, opadanje radne snage i niži rast produktivnosti su izazovi koji takkođe potencijalno mogu dodatno smanjiti realni rast BDP-a.
Istovremeno, nove tehnologije kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i napredna proizvodnja već menjaju globalno tržište, te je potrebno uhvatiti priključak. Smanjenje finansijskih i administrativnih barijera stoga ključan je faktor budućeg napretka.
U tom smislu, Evropska komisija usvojila je ove godine drugi strateški plan za program Horizon Europe, sa ciljem da odgovori na ključne izazove kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta, digitalna tranzicija i depopulacija. Osim toga, finansijski instrumenti poput InvestEU tradicionalno su podržavali evropske tehnološke kompanije, kombinovanjem prednosti dugoročnih kredita sa modelom naknade zasnovanim na performansama kompanije. Takođe, Grupacija EIB i pet država članica EU pokrenuli su prošle godine Inicijativu evropskih tehnoloških šampiona (ETCI), odnosno fond koji će usmeravati preko potreban kapital za podršku inovatnivnim kompanijama u kasnijim fazama rasta.
Inicijativa se zasniva na opsežnom radu Evropskog investicionog funda (EIF) na tržištima rizičnog kapitala u Evropi, koji je podržao skoro polovinu evropskih jednoroga u ranim fazama razvoja, uključujući Skipe, Skiscanner, VeTransfer, Spotifi i Rovio. Prema nedavnom istraživanju EIB, startupovi koje su se finansirali sredstvima EIF-a imali su veću verovatnoću za uspešan izlazak na tržište, sa 10,3 procentnih poena većom šansom da budu preuzeti od strane velikih kompanija i 1,7 procentnih poena većom stopom izlaska na berzu.
| Jaz između realnog BDP-a u EU i SAD se povećao od devedesetih, uglavnom jer je broj stanovnika u Evrope rastao sporije. |
EIB i EIF (koji čine Grupaciju EIB) raspolažu širokim opsegom finansijskih instrumenata za rešavanje specifičnih tržišnih izazova radi smanjenja finansijskih barijera za inovativne i novoosnovane kompanije. Posrednički krediti, na primer, rešavaju neke od prepreka sa kojima se suočavaju mala preduzaća i korporacije prilikom apliciranja za kredite, dok šeme kreditnih garancija smanjuju rizik za tradicionalne zajmodavace, poput komercijalnih banaka, koji zahvaljujući tome mogu da finansjski podrže perspektivne biznise.
Integrisano tržište sa jakom konkurencijom
Integrisanije evropsko tržište sa snažnom konkurencijom moglo bi dati značajan podstrek za usvajanje inovativnih tehnologija. Podržane programima u okviru Plana rasta, zemlje Zapadnog Balkana postepeno povećavaju tržišni udeo na Jedinstvenom evropskom tržištu, čija je ambicija da omogući slobodno kretanje roba, usluga, radne snage i kapitala. Paralelno, regionalne ekonomije treba da nastave da napreduju sa stvaranjem zajedničkog regionalnog tržišta. Ove inicijative mogu ubrzati razvoj lokalne ekonomije i povećati benefite dobrih odnosa sa EU. Dokaz ove uspešne saradnje između EU i Zapadnog Balkana predstavlja konstantant transfer tehnologije, stabilan priliv stranih direktnih investicija i izuzetnu pozicioniranost regiona u globalnom lancu vrednosti u čak nekoliko proizvodnih sektora.
Istraživanje EIB-a o preduzećima ukazuje da visokoj integraciju Zapadnog Balkana u globalne lance vrednosti posebno doprinose firme iz Srbije i Severne Makedonije. Takođe, udeo inovativnih firmi među izvoznicima i učesnicima na globalnom tržištu dvostruko je veći od onih koje se ne bavi trgovinom (60% u poređenju sa 33%). Međutim, mnogi proizvodi i usluge se obično nabavljaju sa drugih tržišta i ne razvijaju se interno, što ukazuje na važnost integrisanja međunarodnih tehnologija u procesu inovacija.
Inovacioni ekosistemi
Da bi se uspešno približio ekonomijama sa višim prihodima, region treba da nastavi da napreduje sa reformama ka Evropskoj uniji radi stvaranja bolje investicione klime i rešavanje aktuelnih izazova. Kao što je navedeno u Istraživanju o preduzećima na Zapadnom Balkanu sprovedeno od strane EIB, EBRD i Svetske banka, ekonomsku aktivnost u regionu remeti slabiji okvir vladavine prava i javnog upravljanja, viši stepen nestabilnosti, neformalnost u privredi i lošiji kvalitet infrastrukture. Nedovoljan pristup finansijama je još jedna prepreka za firme u regionu, sa približno 32% malih i srednjih preduzeća koja imaju teškoće u pristupu finansijama. Nedavna studija EIB procenjuje da krediti izdati nefinansijskim korporacijama iznose približno 23% BDP-a, u poređenju sa 40% koliko je u Evropskoj uniji.
Digitalizacija i usavršavanje su takođe preduslovi za stvaranje uspešnog ekosistema za inovacije. U tom pogledu, Srbija je napravila značajan napredak kreiranjem platformi posvećenih razvoju startapova. Na primer, izgradnja Naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pomogla je u jačanju inovacionih kapaciteta Srbije i njenom pozicioniranju na globalnom tehnološkom tržištu. Ove institucije namenje su stvaranju zajednice inovativnih kompanija, koje mogu da razmenjuju znanja i promovišu svoje projekte na međunarodnoj sceni. Najnoviji dodatak srpskoj inovacionoj infrastrukturi je nova zgrada Instituta BioSense u Novom Sadu, sa blizu 7000 m2 najsavremenije opremljenog prostora za istraživače i inovatore u oblasti održive poljoprivrede.
Kroz stalnu podršku EU napori da se postave temelji za razvoj novih i uspešnih visokotehnoloških kompanija nastaviće se širom zemalja Zapadnog Balkana, čime će se podržati i evropska konkurentnost i razviti rešenja za neke od ključnih izazova današnjice.
