U svečanoj sali etno restorana Pahuljica, predstavnici kompanija Argeta i Mercator-S i etnološkinja Narodnog muzeja u Kraljevu, Violeta Cvetanovska, na Svetski dan hleba, govorili su o putu koji su prešli od ideje do rešenja.
U pitanju je tradicionalna receptura, to je hleb koji sadrži samo četiri sastojka, pravi se od pšeničnog brašna, vode, soli i kvasca, ali ne klasičnog indstrijskog kvasca, već je u pitanju domaći kvasac iliti "maja". Ovo je jedan kvalitetan proizvod koji isto tako dobro parira još jednom kvalitetnom proizvodu, a to je Argeta, rekao je Srđan Zlatanov, ispred kompanije Argeta.
Legitimitet celokupnom projektu dala je etnološkinja Narodnog muzeja u Kraljevu Violeta Cvetanovska, koja je godinama unazad sprovodila različita istraživanja u vezi sa hlebom kao neizostavnim delom naše kulture, tradicije i trpeze.
Priča o hlebu je priča o čoveku i ljudskoj istoriji. Hleb predstavlja najsakralniji vid hrane, pa je u srpskoj kulturi i na srpskoj trpezi uvek zauzimao važno mesto. Hleb i so predstavljali su simbol gostoprimstva. Zahvaljujući autentičnim receptima, koji se nalaze u mnogobrojnim kuvarima, ali i pripadnicima lokalne zajednice koji su očuvali te recepte, mi danas imamo recept koji je najpribližniji onom koji se nekada koristio za pravljenje hleba. Treba imati veštinu da se prilagodite savremenom toku života, ali da se u istom trenutku naslanjate i na tradiciju i ja mislim da su Argeta i Mercator-S uradili jedan dobar posao, rekla je Cvetanovska.
Iz Argete dodaju da je dugoročni cilj društveno-odgovorne kompanije da se lokalna autohtona semena sačuvaju u Svetskoj banci biljnih gena u Svalbardu, čime će Argeta doprineti čuvanju domaćih semena za buduće generacije.
Po okončanju diskusije, prisutni su imali posebnu priliku da po prvi put probaju Srpski hleb, kao i kombinaciju hleba i Argetinih namaza.
Hleb će se uskoro pronaći i na policama Idea, Roda i Mercator radnji.
Izvor: InStore
Foto: Stefan Simonović
