Ostale količine izvezene su u Albaniju, Makedoniju i BiH. I 2022, od jula pa do juna ove godine, Italija je bila glavni kupac. To se nastavilo, i nadam se da će tako ostati. Pre dve godine došlo je do manjeg pada plasmana, ali 2022. na to tržište izvezli smo 200.000 tona žita, kazao je Zdravko Šajatović, direktor udruženja Žitounija.
Prvi mesec tekuće ekonomske godine donosi bolje rezultate i za mlinare koji su izvezli gotovo 16.000 tona brašna što je za oko 20 procenata više u odnosu na prošlogodišnji mesečni prosek.
Prema rečima Šajatovića, moguć razlog rasta izvoza je to što su neke države imale manje prinose, ali i nešto niže cene na tržištu. Prosečna izvozna cena brašna bila je u julu nešto više od 280 evra po toni.
Kako je izvestio Reuters, globalne cene žitarica povećane su nakon što je Rusija nedavno napala ukrajinsku luku na Dunavu. U napadu su uništene zgrade u luci Izmail, što je zaustavilo brodove koji su se spremali da stignu kako bi ukrcali ukrajinsko žito uprkos blokadi koju je Rusija uvela sredinom jula.
Posle napada porasle su cene pšenice, a odreagovala je i berza u Čikagu za gotovo pet odsto usled zabrinutosti zbog smanjenja globalnih zaliha zbog izbacivanja sa tržišta Ukrajine, jednog od najvećih svetskih izvoznika.
Izvor: eKapija
Foto: Pixabay
