U odnosu na prethodni kvartal, tj. četvrti kvartal 2022, prosečna zarada nominalno je viša za 4,9 odsto, dok je realno viša za 1,5 odsto, pokazali su rezultati analize prvog kvartala 2023. godine.
Nominalne zarade su se od početka godine kretale u skladu sa kretanjem realne ekonomije i budžeta, istovremeno se prilagođavajući tržišnim pokazateljima, tj. ponudi i potražnji radne snage. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa beleži trend rasta i u martu 2023, sa iznosom od 85.485 dinara, dostiže međugodišnji rast od 14,5% nominalno, dok je realno niža za 1,5%.
Na rast zarada uticala je i odluka o povećanju minimalne cene rada sa 201,2 dinara po radnom času u 2022. godini na 230 dinara u 2023. godini, podsećaju u izveštaju.
Poređenjem zarada bez poreza i doprinosa po sektorima zapaža se da je najveći realan rast u prvom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period 2022. godine, ostvaren u sektorima Veleprodaja i maloprodaja i popravka motornih vozila (1,3%), Prerađivačka industrija (0,8%) i Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (0,7%).
U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa od 1,16 ukazuje na pad kupovne moći (u prvom kvartalu 2022.−1,13), pri čemu minimalna potrošačka korpa od 0,60 prosečne zarade neznatno prevazilazi nivo iz istog kvartala prethodne godine (0,59).
Izvor: N1
Foto: Pixabay
